уторак, 01. новембар 2011.

PANE E TULIPANI (Bread & Tulips; 2000)


PIŠE: Darko Jovanov


REŽIJA: Silvio Soldini


Pišem o italijanskom filmu. Znam, biće kiše. I to neće biti regularna, jesenja, već će ljosnuti neki mutantski dažd, ne znam, preplaviće nas džinovske čovečije ribice u frakovima ili će početi da se rađaju deca sa glavom Zagija, maskote Univerzijade u Zagrebu – toliko retko ja gledam neengleske filmove u poslednje vreme. (Što, priznajem, nije nešto čime se treba hvaliti.) No, bilo je čudno i osvežavajuće čuti neki jezik koji ne razumem dovoljno dobro da ga pratim bez titlova. Pa – da počnem. Biću kratak ovoga puta, mnogi mi se žale na to da ih dužina teksta odbije od čitanja. Trudiću se da se ne rasplinjujem ubuduće, kad god i koliko god je to moguće.

Rozalba Barleta je prosečna italijanska domaćica, porodična žena, koju ta ista porodica zaboravlja u toaletu neke stanice, na nekoj zajedničkoj ekskurziji po rodnoj im zemlji. Umesto da, kao što je muž savetuje, ostane na mestu na kome su je ostavili, ona rešava da sama krene kući, ali pri prolasku pored Venecije shvata da joj život prolazi u monotoniji, te da joj ne bi puno škodilo da, kad je već tu, obiđe taj grad i njegove znamenitosti. U tom gradu nailazi na šarenu galeriju likova: tu je ekscentrični cvećar koji joj, pošto joj zafali novac, nudi posao, zatim usamljeni konobar na ivici suicida, koji recituje Tasa i Ariosta (odlični Bruno Ganc, poznat po ulozi Hitlera u filmu Der Untergang, a bio je zapažen i u Vendersovom Der Himmel über Berlin, ali i maserka koja joj postaje najbolja drugarica, i oni uspevaju da probude život u njoj i nateraju je da preispita stvari u životu koje smatra vrednim.

Moram da napomenem da je jedna od velikih prednosti ovog filma – glumačka postava, koja je sklopljena od sasvim običnih ljudi, od onakvih kakve često srećete na putu do pijace, ni previše lepih ni previše ružnih: osrednjih skroz, a ipak simpatičnih. Oni, kao i sama priča, koja predstavlja isečak iz običnog života, čine da se ovaj film približi ostvarenjima velikog Majka Lija (iako ih ne dostiže u potpunosti, po mom skromnom mišljenju).

Zamerke idu nekim naivnim i previše idealnim momentima (u koje, možda, spada i sam kraj, ali ne smeta mnogo), kao i blagom slepstiku (ako se, recimo, slučajno udaranje glavom o stub uopšte može slepstikom i nazvati), koji se javlja u trenucima gde uopšte nije potreban. Isto tako – možda i grešim, ali – čini mi se da bi se moglo i bez nekih od snova koje je Rozalba sanjala, u vezi sa porodicom koja je čeka kod kuće.

Na stranu to: Pane e Tulipani je pristojan film. Nije nezaboravan, ali je tečan, lagan i čini da vreme brzo prođe. I optimističan je, što mu kod mene daje dodatne bodove; veliča prijateljstvo, slobodu i ljubav. On je ono što neki filmofili nazivaju limunadom, s tim što, za razliku od uobičajenih naslova sa takvom etiketom, ova limunada – i osvežava.


+   likovi / glumci, vedrina, Venecija

–  snovi, Rozalbin muž, relativna naivnost
 

KOMENTAR: Možda malo više za ženski deo populacije, ali, u svakom slučaju, zanimljivo.
 

OCENA: 76/100


8 коментара:

  1. Све је ово фино, и већину филмова које коментаришеш сам погледао, и јако ми се свиђа приступ и све, али...Брате, имаш ти и још блогова. Ако ме разумеш. :)

    ОдговориИзбриши
  2. :) Хвала, друже, али морам да те разочарам - слаб сам са инспирацијом ових дана... Охрабрујућа је чињеница да сам опет оф да ђус (апстиненција од алкохола зарад уметности), па би ускоро требало да крене само од себе. Сад заиста не знам о чему бих писао. Мислим да сам онај блог уништио причом о кући и Башаиду, а ништа нисам постигао. Баш ништа. Па ми је бедак, ваљда, да се враћам на Ватерло. :/

    Али, добро, знаш шта бих могао да урадим? Ево, рецимо, ти ми задаш тему, неки луди наслов, а ја покушам да од тога извучем смислену причу у наредних недељу дана. :) Можда ни то не уроди плодом, али сам вољан да покушам, ако си и ти. ;)

    ОдговориИзбриши
  3. Чуј, контам ја шта ми причаш сад, али ниси у праву. Блог је блог, твој дневник, шта ли већ. Већина људи пише о себи ту...Половина њих пита читаоце да ли да се породи на царски рез ил регуларно, које панталоне да обуче, итд... Ако ме разумеш. Па и ја често кењам о својим неким глупим проблемима, ал' увек кажем, мој блог - може ми се. Тако и ти...врћи се тамо, немо' да се зајебаваш. :)

    Ајде, средићемо нешто. Јавим ти са неким насловом вечерас (идем код зубара, бокте!) или сутра, евентуално, ако будем у ауту због, па видиш горе. Углавном, могао би и ти мени да бациш неки наслов, ако те не мрзи ил' ако ти налети штогод. Контам да сам много бољи кад пишем на задату тему. :)

    Ајд, жив био!

    п.с. Мени алкохол делује супротно на инспирацију, шта знам...Само треба имати мере. ;)

    ОдговориИзбриши
  4. Ајд 'вако. Теме су ти је шит, ал' шта да ти радим. Изабери једну и ожежи. И не питај како сам их смислио. Знаш и сам, што се писања тиче, широко ти поље, само пичи. Ајд, одох да хасам нешто. :)

    "Добар лет бели витеже", "Сликар на парни погон" и "Подвиг једног слепца"

    ОдговориИзбриши
  5. Nisam pogledala film ali sam ga imala na umu, pogotovo zbog Bruna Ganca.

    "одлични Бруно Ганц, (...) био је запажен и у Вендерсовом Der Himmel über Berlin" - samo _zapazen_? ;)

    ОдговориИзбриши
  6. @Рале: Као прво, извини што ме нема са одговором оволико, нисам у Кикинди, већ у тазбини, а и овде смо имали некакве ванредне ситуације, па је било мало теже доћи до рачунара. Углавном, размотрио сам теме (и изабрао прву, узгред), а текст ћу, надам се, довршити ових дана. Не личи на моје раније, више је као неки трип, и ни сам нисам сигуран како ће испасти - али је мало друкчије.

    Када је писање о свакодневном животу у питању, не знам, опет кажем, мало сам сморио оном причом о кући. И поражава ме то што се на крају ништа конкретно није десило, добили смо неке блокове које засад немамо где да искористимо. Као, правимо пицу, а дали су нам само кечап, и то четврт флашице. Испрдим се на помоћ, кад су до последњег дана мењали (читај: смањивали) број блокова, и на крају нас приморали (пошто се званични превоз није појавио) да ручно убацимо блок по блок на приколицу, и свучемо је с ње. Но, да не смарам даље - премало ми се битних и великих ствари дешава откако сам завршио факс. Желим да пишем, а не знам шта и о чему. Ево, видећемо како ово иде. ;)

    Твоје теме: "У почетку беше eye-patch", "Недоношче пева блуз" и "There's Something About Marx" :) Идиотске су, знам, али сам у таквом трипу овијех дана. :)

    ОдговориИзбриши
  7. @ves: Интересантан је, али, као што рекох, не и незабораван. Што се Ганца тиче, слажем се - "запажен" је преблага реч. :) Хтедох рећи нешто као "запажен од стране јавности и критике". :)

    ОдговориИзбриши
  8. Друже, пази 'вако: Ја сам пореклом из Крајине, моји су избегли овамо '95те. Ово ти говорим да би знао да заиста разумем кроз шта пролазиш. Ни нама држава није помогла, спавали смо по подовима код родбине, итд...Ал' гледај у напред, немој да те обесхрабри то што се они не залажу. Покушај да нађеш шљаку неку, било шта, па динар по динар...Јебига, однекуд се мора почети.

    Но, што се текста тиче, ожежи, рекох ти, нема везе што не личи на тебе, само пиши. Теме сам покупио читајући политикин забавник, па и нису нешто посебно, пошто сам у фрци (сад је мој ред да будем у фрци због факса), па не'м баш пуно времена. Следећи пут ће те распаметити, обећавам. ;)

    Што се мојих тема тиче, узећу "Недоношче пева блуз"...Све су ми кул, мало ме јебе Маркс, ал' оно, и то бих писао. Но, имам једно две-три теме за неке конкурсе сад искрсле, па чим то решим, бацам се на ово. Свиђа ми се. :)

    Ајд, ако нешто треба, пусти ми мејл преко контакта, па се чујемо. Позз :)

    ОдговориИзбриши