недеља, 19. фебруар 2012.

THE LOST WEEKEND (1945)

PIŠE: Darko Jovanov


REŽIJA: Billy Wilder



Don Bernam je pisac, ili bi barem želeo da to bude, i ima problem sa pićem. (Ne kao u filmu Airplane – već pravi problem: alkos je, da iskoristim svetovni izraz.) Ljudi koji ga okružuju svesni su toga, pokušavaju da mu pomognu, ali se on uvek verno vraća kapljici, koja je u njegov život ušla posle, kao što to obično biva, velikog razočaranja. Naime, siroti Don je jednoga dana shvatio da više nije onaj talentovani mladec koji obećava, da je njegova zvezda, brzo kao što je i zasjala, ugasla, i da mu ostaje samo da pokuša da potpali svoju kreativnost – poprskavši je skivijem.

Film je, po meni, bio daleko ispred svog vremena. Poranio je petnaestak, možda čak i dvadeset godina. Gluma je valjana, Miland (poznat nam iz Hičkokovog Dial ’M’ For Murder) je maznuo Oskara, a i prateće uloge svojom uverljivošću doprinose realnijem utisku, dok ludačka gudačka muzika Mikloša Rože daje pravi jezivi ton ovoj priči o čovekovoj borbi protiv flaše i sebe samog. Film je dobio još tri nagrade Američke filmske akademije, po meni, uz ovu Milandovu, i najvažnije – za najbolji film, za režiju i za scenario. O scenariju, iako bi trebalo, neću mnogo pričati: savršen je, i po nekim standardima koji i danas važe, neusiljeno teče i pun je duhovitih dijaloga i monologa (možda ovih drugih ima i više).

Jak film je u pitanju, dragi moji. I dosta smeo za one dane. Lik Dona Bernama iskapi nekoliko litara alkohola, i pri tom, u okviru jednog vikenda, prikaže nam se u raznim fazama opijenosti, od pripitosti do delirijuma. Neke će zgroziti, neke oduševiti, ali će svakoga dotaći. Neke će zanavek odbiti od cuge, neke čak privući kućnom baru ili lokalnom kafančetu, sve zavisi od mentalnog sklopa.

Nije za porodično nedeljno popodne, to je sigurno.

+    kvaliteti koje je i Akademija prepoznala, tema, atmosfera

–    muzika ume da iziritira, nepotrebnost lika Glorije

KOMENTAR: Stari Holivud + big balls of steel

OCENA: 88/100



2 коментара:

  1. Koliko se sećam, ovaj film je odličan kao i večina Vajlderovih filmova. Toplo ti preporučujem njegov mali film "Kiss Me, Stupid" sa Din Martinom. Ne znam da li ga ima na torentima. Ja ga gledao u Kinoteci nekada. U pitanju je komedija koja poput "Apartmana" ostavlja na čoveka utisak da život zaista ima smisla. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ух, хтео сам и њега (Вајлдера) да поменем, али сам га некако сметнуо с ума, не знам што. Гледаћу да мало изедитујем за пар дана, ред је да му дам бар мало простора. Мени је, између осталих, сјајан и "Double Indemnity", то ми је омиљени ноар. Хвала на препоруци, потражићу га! ;)

      Избриши