среда, 07. март 2012.

WHEN WE WERE KINGS (1996)


REŽIJA: Leon Gast



           
Ne mogu reći da sam zagriženi ljubitelj boksa, ne pratim ga i ne znam čak ni ko je trenutno svetski prvak u teškoj kategoriji. Ali znam osnove (i čak i više od toga), što sam pokupio mahom od ćaleta, Memedovića i tuceta bokserskih filmova. U jednoj od epizoda Memedove emisije (ne mogu joj se setiti imena, ali je bila izuzetno zabavna, barem je ja tako pamtim), bio je, mislim, opisan i meč o kome je reč u ovom dokumentarcu, i to je bio moj prvi pravi kontakt sa ovim čovekom.


Iako je veći deo materijala snimljen 1974. godine, kada se meč i održao, te snimke sa lica mesta dopunjuju komentari načinjeni 22 godine kasnije, nešto pre izlaska filma. Neki od komentatora, kao književnik Norman Mejler, prisustvovali su samoj borbi, bili su svedoci tog sudara titana, dok su drugi, kao čuveni režiser Spajk Li, davali svoja viđenja iako nisu prisustvovali.

Elem, tada još neafirmisani, ali dozlaboga ambiciozni Don King (danas šef boksa, čovek zaslužan za obrt velike love u toj industriji, ali i uspone i padove mnogih boksera), obećao je Muhamedu Aliju, tridesetdvogodišnjaku za kog su svi mislili da ga je pregazilo vreme, i Džordžu Formanu, momku deset godina mlađem i tadašnjem svetskom šampionu u teškoj kategoriji, po pet miliona dolara ako pristanu na međusobnu borbu. Nije imao te pare, pa je, tražeći sponzora za ovo dešavanje, nabasao na Mobutua Sesea Sekoa (Mobutu Sese Seko), zairskog diktatora, i sa njime napravio dogovor. To je, ukratko, pozadina legende o meču Rumble in the Jungle, jednog od najpoznatijih i najznačajnijih utakmica koje je ovaj sport ikada imao.

Muhamed Ali, čovek nekada znan kao Kasijus Klej, i dan-danas institucija za sebe, veća i od boksa, glavna je zvezda ovog filma. Objektiv ga voli više od Formana, a tako je i sa Zaircima (nadam se da sam utrefio etnonim), kao i sa samim gledaocima. Što i nije čudno, jer čovek je pravi pesnik, i to pesnik sa pesnicama, i svaka njegova rečenica se cakli od dovitljivosti. Za razliku od Formana, koji je u Kinšasu došao pretežno u svojstvu Amerikanca, a ne kao pripadnik crne rase, Alija su stanovnici pozdravili kao svoga – za njega su navijali svim srcem, pre meča, za vreme, i posle njega.

U ovom interesantnom dokumentarcu, koji je spakovao sebi i oskara u svojoj kategoriji 1996. godine, nije reč samo o boksu, ili samo o Aliju. On, naime, obuhvata više i šire sfere života – daje nam sliku tog vremena, bavi se pitanjem rase, govori o politici, o obrazovanju, o uzorima, o rivalstvu, o jačini volje i misaonim igricama. Iako mi je ishod meča bio poznat ne samo iz emisije o kojoj sam govorio na početku, film je učinio ovu borbu još zanimljivijom i, moram priznati, neizvesnijom, pa sam nekoliko puta uhvatio sebe u preispitivanju poznavanja sportske istorije. Što je, u svakom slučaju, velika prednost za tvorce ovog ostvarenja.

Znate da ja volim filmove koji ostave čoveka u plusu kad je raspoloženje u pitanju. Ovom to uspeva, bez mnogo patetike, i čak čini da takvo stanje potraje izvesno vreme, bez obzira na okolnosti. Zanimljivo, šta više reći.

A, da – rečenica Ali, boma ye! će vam danima odjekivati u glavi, kladim se u dve banke.

+     neizvesnost, parče istorije, Ali

-      Formanu je posvećeno premalo pažnje


KOMENTAR: Dokumentarac o boksu koji otvara nove vidike neljubiteljima dokumentaraca i neljubiteljima boksa.


PREPORUKA: The Fighter, Rocky 3, Undisputed


OCENA: 83/100



2 коментара:

  1. Odlichan je!Gledao sam ga tada kada se pojavio u bioskopu. :) Tu je beše svirao i James Brown?

    ОдговориИзбриши
  2. Јесте, и Браун, и БиБи Кинг, и нека група којој сам заборавио име. :) Музика ми је исто фин аспект филма.

    ОдговориИзбриши