петак, 21. децембар 2012.

THE HOBBIT: AN UNEXPECTED JOURNEY (2012)




REŽIJA: Peter Jackson
ULOGE: Martin Freeman, Ian McKellen, Richard Armitage


Sećam se šesnaestogodišnjeg mene koji sa nestrpljenjem čeka projekciju Gospodara prstenova kako bi nakon iste mogao da se busa u prsa svojim poznavanjem materije i objašnjenjem zbog čega je film mnogo lošiji u odnosu na knjigu. Priznajem, da mogu, sada bih tom balavcu opalio ćušku i rekao mu da ćuti i uživa u filmu. Suština osvrta na moju ciničn(ij)u prošlost je to da sam sa potpuno različitim pristupom ušao u bioskop sada i pre deset godina. Od Gospodara sam očekivao da mi pruži Srednju zemlju na dlanu i vrati magičan osećaj koji sam imao čitajući romane po prvi put. Mnogo godina kasnije svestan sam da, iako taj osećaj nije isti, ipak je sasvim dobar, što je sasvim dovoljan razlog da svake zime pogledam celu trilogiju. A šta je sa Hobitom? U inat svom starijem bratu, ovaj film je pogodio centar. Kroz svoja nepuna tri sata mi je neprestano držao kez na licu (osim u toku jedne scene sa tužnim malim ježom) i izbacio me iz bioskopa nasmejanog i srećnog, a to je malo filmova uradilo od Guniza pa naovamo.

понедељак, 17. децембар 2012.

VENUS (2006)



REŽIJA: Roger Michell



Ne dajte da vas zavara poster kojim je ovaj film promovisan (vidi dole). Na njemu je gornji deo torzoa Pitera O’Tula, iskolačenih očiju i sa grimasom koja ne izražava nijednu posebnu emociju (osim, možda, iznenađenje izazvano urologovim prstom ili kakvom sličnom prigodom), neobično bled i ukočen kao diplomski rad prosečnog taksidermiste. To je jedna od onih facijalnih ekspresija koje kao da govore ah, ta starost, čovek pošašavi kad uđe u godine, sugerišući da će film sigurno biti vesela komedijica nalik na one koje su zajedno snimali Džek Lemon i Volter Matau u završnim fazama svojih karijera. Ali, i pored dosta duhovitog scenarija Hanifa KurejšijaVenus je mnogo toga, ali ponajmanje komedija.

недеља, 09. децембар 2012.

NORTH BY NORTHWEST (1959)

PIŠE: Darko Jovanov





            Awww, shucks! Old? Me? Why, I'll be darned! – mora da je pomislio Džimi Stjuart, kada je Hičkok, mesto njega, izabrao Kerija Granta za nosioca svog novog filma. Naime, legendarni reditelj je često birao Stjuarta za tumača protagoniste svojih filmova, i ta je saradnja nejednom urodila plodom. Ali, kada je Vertigo prošao loše na bioskopskim blagajnama, Britanac se zamislio i zaključio da je gospodin Stjuart, tada pedesetogodišnjak, zbog svog „staračkog“ izgleda glavni krivac za neuspeh tog filma da donese visoku zaradu, pa je za svoj sledeći projekat, priču o običnom čoveku za kog inostrani špijuni veruju da je agent vlade Sjedinjenih Država, odabrao gospodina Kerija Granta, još jednu facu iz Holivuda četrdesetih godina, a koji je – ah, ironije! – četiri godine stariji od Džimija.

понедељак, 03. децембар 2012.

COLD MOUNTAIN (2003)

PIŠE: Darko Jovanov






           Baš u trenutku kada je jagma za Ilijadom dogorevala, a svi su mislili da u slepom starini Homeru nema više čorbe za još jedan sličan uspeh, i da je samo običan one-hit-wonder (ili, po naški, jedared-čudo) – ahajske knjižare je prodrmala Odiseja, još jedan ep bestseler koji je uspalio i puk i kritičare, ovog puta o povratku slavnog ratnika domovini i ženi koja ga verno čeka. I taj je spev, sa mnogim svojim motivima, u narednih nekoliko milenijuma obrađivan često i temeljno, kako u književnosti (Uliks, na primer), tako i na platnu ili malom ekranu (TV serija sa Armanom Asanteom, prošli put pomenuti O Brother, Where Art Thou? braće Koen) – a film o kome će danas biti reči je upravo to: ekranizovanje romana Čarlsa Frejžera koji je svojevrsna adaptacija Homerovog epa, iako veoma slabo zasnovana na njemu.

субота, 01. децембар 2012.

BLOOD SIMPLE. (1984)


REŽIJA: Joel Coen



Elem, mi smo vršnjaci, ovaj film i ja. Znamo se; ono, na ćao-ćao smo, ali nikad nisam imao priliku da ga pobliže upoznam. Prvenac braće Koen je, na savet Sema Rejmija (autora Evil Dead serijala), finansiran tako što su njegovi tvorci, bukvalno, išli od kuće do kuće i prikazivali trejler traživši novčanu podršku od meštana, da bi na kraju skupili tri frtalja miliončeta za to svoje čedo. Produkt toga je jedan od najboljih neo-noir naslova i odličan početak jedne rodbinske saradnje koja traje do dana današnjeg, nekada uspešne, nekada manje takve.