среда, 30. октобар 2013.

UNDEAD (2003)


REŽIJA, SCENARIO : Michael Spierig, Peter Spierig

GLUMCI : Felicity Mason, Mungo McKay, Rob Jenkins, Dirk Hunter, Lisa Cunningham

 

 

Pošto ste poslušali moju prethodnu preporuku, sada vas je porodica napustila, prijatelji vam se više ne javljaju, spavate na klupi u parku i niste u prilici da ovo pročitate. Nema veze, nastavljamo istim tempom sa uništavanjem života neslutećih ljubitelja blogova, kokica i ostalih malih stvari koje život znače.

 

Undead je pravo malo low budget remek-delo braće Spierig (do tada poznate samo po snimanju reklamnih spotova), vrlo uspešan izlet u carstvo cheesy zombi horor fantastike, bez ikakvog izvinjavanja za svoje treš korene i B produkcijsko životno stanište. U priči imate vanzemaljce, zombi virus, padajuće komete i larger than life likove u malom zabačenom gradiću, a sve to začinjeno jakim australijskim akcentima (u ozploitation maniru) i šašavim specijalnim efektima. Dakle ovo je vrlo neozbiljan film, ko ne voli da gleda heroje koji drže pištolje među guzovima, kače se na zidove mamuzama i trčkaju okolo sa trostrukim sačmarama, odmah mogu da mu preporučim da ga zaobiđe u širokom luku.

 

недеља, 27. октобар 2013.

THE FALL (2006)


REŽIJA: Tarsem



Tamnoputi anđeli. Indijski motivi. Majkl Stajp, još uvek kosmat, pleše poput pijanog dirigenta koji nema percepciju dubine. Svako sa malo većom životnom kilometražom mogao bi, na osnovu ovih ključnih termina, prizvati sećanje na spot za Losing My Religion, veliki hit grupe R.E.M. Ti bizarni, ali veoma upečatljivi prizori ispilili su se iz uma Tarsema Singa, čoveka neobičnog imena i još neobičnije režiserske karijere. U ostala njegova dostignuća spadaju ona preskupa i suvišna We Will Rock You serija reklama za jedan osvežavajući napitak, toplo-hladni psihotrip-triler The Cell (sa Đeni iz bloka u glavnoj ulozi), kao i jedan posve neponovljiv uradak, fantazijski vatromet boja, predela i likova, nazvan, jednostavno, The Fall.

петак, 25. октобар 2013.

PLANES (2013)


REŽIJA: Klay Hall

GLASOVI U ORIGINALNOJ VERZIJI: Dane Cook, Brad Garret, Teri Hatcher, John Cleese


Piksarovi Automobili su čudan stvor. Nastali su kao plod ljubavi Džona Lasetera (koji je tada bio samo glavni čovek u Piksaru a danas je i kreativni konsultant za sve Diznijeve filmove) prema automobilima i Americi kakva je nekad bila. To se vidi i u najmanjim sitnicama – primera radi, svaki automobil u filmu ima autentičan zvuk motora, Ruta 66 je u stvarnosti potpuno identična onoj u crtaću, itd, itd... Što je sve lepo i krasno, samo što je film potuno negledljiv. Čak mislim da su Automobili sve bolji i bolji što više odstupaju od izvornog materijala; tako su Automobili 2 bolji od originala, a kratki ćrtaći Mejterove neverovatne priče još i ponajbolji.

Srećom po Lasetera i kompaniju Dizni, matori konji nisu ciljna grupa ovoga crtaća. Na moju nesreću, tu grupu čine dečaci od sedam godina naviše. U praksi, to znači da sve u kući stane kad Dizni kanal pusti bilo šta što ima veze sa Automobilima, kao i da imamo posebno autiće koji se prodaju u radnjama sa igračkama, posebno kolekciju iz neskvik pahuljica, posebno LEGO varijantu, posebno kolekciju igračaka iz Meka... Da imamo igre zasnovane na oba filma i za PC i za Wii, jer je varijanta za Wii bolja kad klincu dođu drugari pošto postoji opcija da oba igrača budu Munja, a to je važno... I tako dalje, i tako dalje, sve do olovaka, čarapa i donjeg veša. I nisam ja jedini koji pati – zvanične informacije kažu da je za sad razna roba sa markom Automobila donela kompaniji Dizni preko milijardu dolara.

Milijarda, to vam je hiljadu miliona. Bogo moj.

понедељак, 21. октобар 2013.

THE MAN WHO KNEW TOO MUCH (1956)


REŽIJA: Alfred Hitchcock



Saspens: reč koju smo, u nedostatku bolje, domaće, ćušnuli pod kaput sa trpeze nekog inostranog bala. Ona označava napetost, tenziju, nervni picikato stvoren naracijom, muzikom ili vizuelnim prizorima. I nekako, ne znam zašto, kad god je neko iskoristi u kakvom ozbiljnijem kritičkom tekstu, ja se uvek setim starog dežmeklije Hiča, koga počesto nazivaju gospodarom te vrste atmosfere. Do tog je nadimka je, naravno, stigao dovodeći gledaoce do ruba filmovima kao što su Psycho, Vertigo, The Birds ili North by Northwest. Ali, da li je Čovek koji je previše znao opravdao Majstorov holivudski Spitzname? Pogledajmo.

среда, 16. октобар 2013.

GRAVITY (2013)



Režija:


“Space. The final frontier.”, reči su jednog poznatog ćelavog kapetana. Upravo to je rečenica koja mi je prva prošla kroz glavu dok sam gledao trejler za Gravitaciju. Ta, i “Sandra Bullock in space”. Ponekad se uhvatimo nečega bez ikakvih očekivanja, bez nade da će nam kolač koji zagrizemo doneti bilo kakvo uživanje, i često su baš to situacije u kojima se ispostavi da dobijemo mnogo više. “Keep their expectations low”, rekao bi izvesni čupavi dečak čiji je najbolji prijatelj ćudljivi plišani tigar. Ovaj film je u tome i te kako uspeo.

петак, 11. октобар 2013.

HIROKIN - THE LAST SAMURAI (2012)

PIŠE : 2Much Habek

DOBACUJE IZ ZADNJEG REDA: Sycophant

REŽIJA I SCENARIO : Alejo Mo-Sun



Subota je veče, odlučili ste da umesto šmekanja po lokalnim barovima ili besomučnog trošenja mukom stečenih novaca pozovete ekipu kod sebe u stan. Pivo se već hladi, tanko sečen krompir mazan kajmakom se prži u rerni (dok vam se deda/pradeda roštilja u grobu), kokice zagorevaju u mikrotalasnoj... Sve je na svom mestu, sklonili ste prljave čarape od prekjuče i obrisali prošlonedeljnu fleku od kafe sa stola. Ipak, imate jedan problem – stojite pred ikonom gusarske lađe / prozorom i gledate u rentoteku u zgradi preko puta i pokušavate da se setite čime biste mogli da se razonodite, a da se drugari ne smore i pozaspu [Sycophant ~ Još bolje, ovo je jedan od retkih filmova koji je kvalitetniji ako se gleda dok ste skroz trezveni, tako da je savršen za poslednju subotu u mesecu, kada su finansije odavno presušile].

Fear you not, young Padawan!

Rešenje i spasenje je pred vama, prihvatite se Hirokina – Poslednjega Samuraja i ispratite ga u njegovoj bespoštednoj borbi protiv Lorda Grifina i zlih Đakona na postapokaliptičnoj Ne-Zemlji, u svetu gde vladaju pesak, krv [Sycophant ~ ili barem gust sirup od javora i maline, pošto za pravu veštačku krv kinte očigledno nije bilo] i sumnjive ekonomske transakcije. Da se razumemo, gluma, scenario, kamera, muzika i režija su na vrlo vrlo niskom nivou - naravno da je u pitanju film treš Ž produkcije, ali je u pitanju neverovatan, nenamerno ZABAVAN film treš Ž produkcije.

недеља, 06. октобар 2013.

ENEMY AT THE GATES (2001)



PIŠE: Darko Jovanov


REŽISER I KOSCENARISTA: Jean-Jacques Annaud



Baćuška Vasilij Zajcev, slavni snajperista u službi srpa, čekića i Majčice Rusije, od života je, u Drugom svetskom ratu, oprostio barem 250 neprijateljskih duša, mahom poverenika Trećega rajha. Gazeći po smaknutim fašističkim oficirima, sa uralskih pašnjaka, gde je čobanovao kao malac, stigao je do čina poručnika i prvog mesta na listi strelaca Istočnog fronta. Iako se idejom da o ruskom ratnom heroju i njegovim priključenijima načini film, bavio i veliki Sergej Ejzenštajn, to nikada nije sprovedeno u delo, pa je godine 2001. snimljen, po nekim izvorima, jedan od najskupljih evropskih filmova, i time je taj propust ispravljen.

петак, 04. октобар 2013.

BLACK MIRROR SEASON ONE

PIŠE: Nikolić Nenad


Sve nas, uveren sam, muče ista pitanja: šta bi bilo sa Indijana Džons serijalom da je Tom Selek mogao da prihvati naslovnu ulogu koja je inicijalno njemu ponuđena? I, još važnije, da li to što su Čip i Dejl u Rescue Rangers crtaću obučeni  kao Magnum i Indi znači da su zapravo njih dvojica samo manifestacije dve strane jedne te iste ličnosti?

OK, prihvatam mogućnost da ovakva pitanja samo mene more. Međutim, pitanje koje nisam samo ja postavio jeste – u kolikoj meri je tehnologija ušla u sve aspekte naših života, i da li to sa sobom nosi više dobra ili zla?

среда, 02. октобар 2013.

ENTHIRAN (2010)

PIŠE : 2Much Habek




Ako ste ikada imali priliku da vidite neko dugometražno ostvarenje iz bolivudske „fabrike snova“ (ili nesreću da vidite neku seriju na domaćim kanalima), očekivaćete loše amaterske specijalne efekte, iritantnu preglasnu muziku koja iskače niotkud, kameru koju vodi osoba oduševljena zoom dugmetom i glumu na nivou školskih predstava. Ovaj film je, međutim, pravi biser po tom pitanju, specijalni efekti su indijsko-američka koprodukcija, koreografije akcionih scena je radio legendarni  Yuen Woo-Ping, kostime Mary E. Vogt, a soundtrack jedan od najpoznatijih indijskih kompozitora i dobitnik višestrukih Oskara, A. R. Rahman.  Režiser S. Shankar je ovo delo napisao i pokušavao da snimi još od 2001. godine, snimanje je više puta otkazivano zbog nedostatka finansija, koje je 2008. napokon dobio i uspeo da ostvari svoj davnašnji san. U pitanju je tročasovno visokobudžetno ostvarenje (najskuplji indijski film u tom momentu) naučno-fantastičnog usmerenja, koje je usput i totalni Charlie Foxtrot žanrova – mjuzikla, komedije, drame i akcije.