петак, 08. јануар 2016.

MR. HOLMES (2015)



REŽIJA: Bill Condon



Svaki naraštaj ima svog detektiva iz Ulice Bejker 221b. Pojasniću: ako ste mlađi od osamnaest godina, sva je verovatnoća da će vam Kamberbeč biti najdraži u ulozi Šerloka. Ako ste, pak, nešto malo stariji, možda vam se omilio Robert Dauni Džunior iz Ričijevog serijala. Imate li trideset ili više, sećanje na Džeremija Breta i seriju koja se kod nas emitovala devedesetih vam sigurno očas posla ugreje srce. (Jedan takav primerak kuca ove redove.) Ima ih još mnogo, sve do Bazila Ratbouna, kog su gotivili naše prabake i prađedi. Ijan Mekelen je, evo, poslednji u nizu: on u filmu Bila Kondona igra nešto starijeg Holmsa, čiji novi Morijarti nema ljudsko lice i nanosi mu više štete od bilo kakvog pada sa Rajhenbaških vodopada.


Pomalo je i teško prepoznati starog detektiva, jer nema na sebi karakteristični lovački šešir, niti mu je u ruci lula: za obe stvari tvrdi da ih nikada nije koristio, već ih je dodala mašta gospodina Votsona, njegovog prijatelja i saradnika, koji, zapravo, stoji iza mnogobrojnih književnih dela o njegovim avanturama. Svoje penzionerske dane Holms provodi daleko od gužve velegrada, okružen prelepim zelenilom na ruralnom imanju gde, u društvu kućepaziteljke i njenog sina, brine o svojim pčelinjacima. I okej mu je tamo, čini se.

Ipak, nešto mu ne da mira. Zato beleži detalje vezane za svoj poslednji slučaj, koji ga je i naterao da se povuče; u stvari, sastavlja priču o tome, kao što je to radio njegov kompanjon pre mnogo godina. Priseća se čoveka koji mu je jedared zatražio pomoć, i priseća se žene, i sve mu je mutno i sporo i nikako da se razjasni. To je zato što, sa preko devet banki za pojasom, Holmsov blistavi um počinje da tuli, a bez tog trećeg detalja koji nam padne na pamet kada pomislimo na njega (lula i kačket su, naravno, prva dva) – Šerlok Holms je više ime nego čuveni literarni detektiv, zar ne?

Kao neko ko je svoj život (u fikciji) zasnovao na pronicljivosti i britkom razmišljanju, i kome je um bio instrument kojim se služio koliko u profesiji, toliko u svakodnevici, teško je podneo takvo razoružavanje, ali se nije predao bez borbe:  naprotiv, sav se posvetio tome da pronađe način da pokrpi rupe na moždanim vijugama. Srećom, u tome nije potpuno sam: Rodžer, sin gospođe Manro, razborito, radoznalo i možda pomalo svojeglavo momče, u njemu nalazi očinsku figuru i počinje učestalije da se druži s njim, učeći pritom pomalo o životu, dedukciji i pčelama.

Najgori način da počnete da gledate ovaj film jeste da, stežući kokice, očekujete velike glavolomke i slučajeve od kojih će vam se zamantati. Istina, postoji jedan slučaj, on je i okosnica priče, ali je pažnja najpre poklonjena samom liku Holmsa i njegovom prilagođavanju novonastalim okolnostima, što je donekle osvežavajuće, jer su šerloci na koje smo navikli bili mahom ljudi u srednjim godinama. Inače, ideja za ovakav pristup liku javila se američkom piscu Miču Kalinu (Teri Gilijam je svojevremeno ekranizovao njegov Tideland), pa je, pre desetak godina, napisao i objavio roman A Slight Trick of the Mind, koji je korišćen kao potka za ovaj film.

Ijan Mekelen je sjajan, ali nisam ni mislio da će biti išta manje od toga. Kako sâm kaže, nije se pripremao za lik Holmsa čitajući priče Artura Konana Dojla ili izvorni materijal Miča Kalina, da bi izbegao sukob mišljenja sa rediteljem i scenaristom ukoliko bi oni uzimali previše umetničkih sloboda u adaptaciji. Koliko možda zvuči loše, toliko je ta njegova odluka i dobra, jer je od Holmsa, legende koju svi znamo i volimo, ostalo malo, samo senka: a iza legende, pomalja se običan čovek.

Od drugih glumaca ističe se, naravno, Lora Lini, koja je uvek na visini zadatka, kao gospođa Manro (ona u Holmsovom životu igra ulogu koju je pre više od trideset godina igrala gospođa Hadson), ali i Majlo Parker, koji igra malca Rodžera, pokazuje izvesnu dozu talenta koja često nedostaje deci njegovih godina. Režiser Kondon je ubacio i malu referencu: u jednoj sceni, Šerlok odlazi u bioskop da gleda film Sherlock Holmes and the Lady in Grey, ekranizaciju Votsonovog dela koja prati događaje vezane za njegov poslednji slučaj, a Holmsa u tom filmu usred filma igra Nikolas Rou, koji je ovu ulogu tumačio i u Mladom Šerloku Holmsu Berija Levinsona. (I ovo je veoma interesantna situacija – imamo film rađen po književnom delu (ovaj po Votsonovom romanu) unutar filma rađenog po književnom delu (Mr. Holmes, prema A Slight Trick of the Mind).)

Ovo je mali, neupadljiv, lepo snimljen film koji će više leći ljubiteljima žanra drame (koji mogu, a ne moraju biti poštovaoci Dojlovog genijalca), pošto nema komplikovanih misterija ili tuča sa usporenim snimcima udaraca. Neko će možda reći da, uzmemo li u obzir popularnost BBC-jeve serije, u ovom trenutku svetu nije bio potreban još jedan Šerlok, i taj neko će, po mom mišljenju, biti u zabludi, jer Ijan Mekelen ovom liku daje dimenziju koju do sada nismo mnogo viđali. On verovatno neće biti ničiji najomiljeniji Šerlok Holms – mada, ako bude nastavaka, postaće pretendent na tu titulu – ali može poslužiti kao checkpoint do nove epizode Sherlock-a.


Нема коментара:

Постави коментар