PIŠE:
Sycophant
REŽIJA:
Petter Næss
ULOGE: Per
Christian Ellefsen, Sven Nordin, Marit Pia Jacobsen, Jørgen Langhelle, Per
Christensen.
Jedan
drug (da ga ne imenujemo sada, osetljiv je na potezanje njegovog imena po
internetu, a i otkad je diplomirao insistira da ga svi oslovljavamo sa
„Profesore“, pa me smara pisanje njegovog punog imena + titule) me je pre par
nedelja pitao da li bi možda, kojim slučajem, želeo da idem da gledam neki
norveški film sa njim na Danima Norveškog FilmaTM.
„Pa,“ - rekoh - „nem’ pojma, koliko za upad?“
„Dž.“
„Uh, to mi omiljena cena.“
I, pošto smo se dogovorili kako ćemo se obući (da se ne
ponovi fešn fijasko sa koncerta Zvonka Bogdana 2009-e, kada se on pojavio u
„Sloboda Šešelju!“ (sa sve 5-o-krakom, 4S (ili je to C, pošto ovo pišem na
latinici?), dvoglavim orlom sa Teslinim transformatorima i Sv. Savom koji diže
2x po 3 prsta u pozadini), a ja u „Sloboda Šešelju“ (gde se Šašavi Šeša vatači
sa Slobodom Mićalović) majici), odigrali kamen-index-makaze da vidimo ko će
povući alarm za požar ako film bude bio dosadan i poneli pljosku domaće
krdžovače, bili smo spremni za svaku moguću eventualnost.
Sem da film ispadne dobar. I više od toga.
