SUCKER PUNCH (2011)

            PIŠE: Nenad J.

REŽIJA: Zack Snyder
ULOGE: Emily Browning, Vanessa Hudgens, Abbie Cornish

Zack Snyder je vrlo zanimljiv režiser, verovatno ponajviše zbog toga što sam vazda bio slab na stripove a ista se crta da primetiti i u njegovim filmovima. Na kraju, koliko god da su mi se dopali (ili ne) 300, Watchmen i Dawn of the Dead, uvek sam jurio da ih pogledam, bilo to u bioskopu (u zavisnosti od toga da li je postojao u Varoši ili ne) ili kod lokalnog distributera torenata. Uglavnom, onaj momenat u kome sam video trejler za SakerPanč odredio je kako ću se prema istome postaviti. Na kraju krajeva, kada već u tih minut i nešto filma mogu da vidim cure u kratkim suknjama sa ogromnim katanama i automatskim puškama kako se bore sa mekovima (robotima, ne računarima), zmajevima, orcima, nacistima i ostalim stvarnim i nestvarnim beštijama, moj inner geek načisto odlepi. Dakle – krenuo sam put bioskopa kako bih udovoljio tom unutrašnjem zaluđeniku koji je vapio već godinama da mu se servira ovakvo što.

Ispostavilo se da je je film bio sve što sam želeo – i više. Da se razumemo, film je apsolutna vizuelna bombona. Onakvu koreografiju nisam imao prilike da vidim još otkako sam poslednji put pogledao bilo koji film sa igranjem (neću naglas reći koji je u pitanju). Eksplozije, megalomanski izvedene bitke i akcione scene, još eksplozija, mačevi, samuraji, monstrumi, STIMPANK NACI ZOMBIJI – zaboga pa ovaj film je sve što sam ikada želeo! Međutim, lukavi pripovedač je uspeo u celu stvar da potkrade priču koja definitivno nije najsvetlija tačka u čorbi. Naime, Bejbi Dol (nema veze sa ovom domaćom, hvala bogovima) je curica koju očuh smešta u sanatorijum kako bi došao do nasledstva koje je njoj ostavljeno. Tamo ona, povučena traumama od smrti majke, slučajnog ubistva sestre, očuhovog maltretiranja i lobotomije koja joj predstoji za nekoliko dana (kah, kah, kliše) ulazi u svoj izmaštani, burleskni svet gde uz pomoć svojih saborki, koleginica ili sapatnica u psihijatrijskoj ustanovi (u zavisnosti od nivoa maštarije u kome se nalazimo) kreće na seriju opasnih zadataka kako bi došla u posed predmeta koji će joj pomoći da iz kabarea/sanatorijuma pobegne. Najjednostavnije rečeno, ceo film je jedna velika alegorija kojom se čovek može baviti prilično dugo i analizirati je sa mnogo strana – mada za time nema neke velike potrebe. Ovde jesu prikazani jaki ženski likovi kakve ne možemo često videti u filmovima, uprkos emancipaciji, borbi za jednakost polova i svemu o čemu se vode burne rasprave već bog-te-pita-kol`ko. Damsel in distress je stereotip koji je pustio duboke korene u svim mogućim umetnostima ali ovde je donekle razbijen, ali s kojom svrhom? Ono oko čega ćemo se svi složiti jeste da ove cure deru na svim poljima. Da se ne lažemo, izuzetno sam uživao gledajući ih kako uništavaju armije svega i svačega pred mojim očima – do te mere da mi kez nije silazio sa lica još pola sata nakon filma. Okrivite ipsilon hromozom za to.

Na kraju, uprkos mom očiglednom uživanju u poslastici koju je ovo predstavljalo za mene u skoro svakom pogledu, daleko od toga da je SakerPanč film za dečake. Naprotiv, ubeđen sam da će svaka devojka koja je jednako željno čekala jake i sposobne ženske likove koje nisu samohrane majke ili sredovečne spisateljice koje se bore sa rakom biti oduševljene jednako koliko i ja, ako ne i više. Vama se obraćam, geekettes (i volim vas jako, javite mi se). Bez obzira na to da li vas interesuje akcija ili... pa, akcija – moje lično mišljenje je da ovaj film ne smete preskočiti.

PREPORUKA: Bitch Slap, Run! Bitch Run!, Nude Nuns with Big Guns

+ akcija, efekti, zombiji

- suvišno klišeiziranje
 

OCENA: 76/100