REŽIJA: David O. Russel
ULOGE: Mark Wahlberg, Christian Bale, Amy Adams, Melissa Leo
Svestan sam da je moje mišljenje retko, i da je veoma subjektivno, i da će velika većina mojih falouera pohrliti ka mojoj porodičnoj kući kada čuje blasfemiju koju ću uskoro izreći, ali ću istrajati u ovome. (Da budem precizniji, 80% aktivnih čitalaca, što trenutno i ne predstavlja veliki broj - tukao sam se i sa više ljudi... pijan, neispavan i sa jednom rukom u zavoju! (Lupetam, nisam. Molim vas, nemojte me povrediti.)) Uglavnom - hteo sam da kažem da je ovo moj novi omiljeni film o boksu, i da mi je draži čak i od onog drugog filma.
Priča, zasnovana na istinitim događajima, prati ambicioznog boksera Mikija "Irca" Vorda (igra ga The Artist Formerly Known As Marky Mark), koji, slušajući trenerske savete brata Dika Eklunda (genijalni Bejl, bez betmenovskog hrapavljenja glasa, hvala bogovima), i pod menadžerskom palicom majke Elis (Melisa Lio, koja je za ovu ulogu pokupila i Oskara, pri čijem je prijemu slatko opsovala), stagnira u karijeri, iako ne ispada iz forme. Upoznaje Šarlin (standardno sjajna Ejmi Adams), i ona mu skreće pažnju na to, tvrdeći da će mu, napusti li stege porodice, koja ga kao kamen vuče ka dnu, biti neuporedivo bolje. Miki je rastrzan - da li da posluša nju i odlepi se od njih, ili da ostane u dobrim odnosima sa svojima, i time možda svesno upropasti svoju budućnost. On sve vreme balansira između ove dve suprotstavljene strane, težeći malo ka Šarlininoj, i ne želi da uvredi ni jedne ni druge, jer tvrdi da je kompromis ne samo moguć, nego i potreban da bi se došlo do najboljih rezultata.
ULOGE: Mark Wahlberg, Christian Bale, Amy Adams, Melissa Leo
Svestan sam da je moje mišljenje retko, i da je veoma subjektivno, i da će velika većina mojih falouera pohrliti ka mojoj porodičnoj kući kada čuje blasfemiju koju ću uskoro izreći, ali ću istrajati u ovome. (Da budem precizniji, 80% aktivnih čitalaca, što trenutno i ne predstavlja veliki broj - tukao sam se i sa više ljudi... pijan, neispavan i sa jednom rukom u zavoju! (Lupetam, nisam. Molim vas, nemojte me povrediti.)) Uglavnom - hteo sam da kažem da je ovo moj novi omiljeni film o boksu, i da mi je draži čak i od onog drugog filma.
Priča, zasnovana na istinitim događajima, prati ambicioznog boksera Mikija "Irca" Vorda (igra ga The Artist Formerly Known As Marky Mark), koji, slušajući trenerske savete brata Dika Eklunda (genijalni Bejl, bez betmenovskog hrapavljenja glasa, hvala bogovima), i pod menadžerskom palicom majke Elis (Melisa Lio, koja je za ovu ulogu pokupila i Oskara, pri čijem je prijemu slatko opsovala), stagnira u karijeri, iako ne ispada iz forme. Upoznaje Šarlin (standardno sjajna Ejmi Adams), i ona mu skreće pažnju na to, tvrdeći da će mu, napusti li stege porodice, koja ga kao kamen vuče ka dnu, biti neuporedivo bolje. Miki je rastrzan - da li da posluša nju i odlepi se od njih, ili da ostane u dobrim odnosima sa svojima, i time možda svesno upropasti svoju budućnost. On sve vreme balansira između ove dve suprotstavljene strane, težeći malo ka Šarlininoj, i ne želi da uvredi ni jedne ni druge, jer tvrdi da je kompromis ne samo moguć, nego i potreban da bi se došlo do najboljih rezultata.
Na glumu nemam zamerki. Bez preterivanja, brutalno je dobra. Kristijan Bejl (s vremena na vreme podseća na Danijela Dej Luisa u mladosti) je takođe dobio Oskara za sporednu ulogu u ovom filmu, i to posve zasluženo, jer je još jednom dokazao da može da svakom liku koga tumači daje svoj maksimum. Ovde igra problematičnog starijeg brata glavnog junaka opsednutog svojom prošlošću i mečom sa Šugar Rej Leonardom, koji je, posle karijere neovenčane titulom svetskog šampiona, ogrezao u drogu i prokockao svoju šansu za povratak u ring. Oskarovka Lio (poznata nam iz serije Homicide: Life On The Street, kao detektivka Kej Hauard) je veoma uverljiva, istinski uspeva da se unese u ulogu žene sa bolesnom potrebom da kontroliše svoju porodicu. Naravno, tu je i divna Adamsova (Junebug, Julie & Julia, Doubt), koju cenim do iznemoglosti, jer je u stanju da ukrade gotovo svaku scenu u gotovo svakom filmu u kom se nađe, ma koliko sporedna bila njena rola. Kao i Bejl, sposobna je da glumi širok spektar različitih likova, od krhke trudnice Ešli u filmu Junebug, do snažne Šarlin, koja zna šta želi, i koja je velika podrška Mikiju. Mark Valberg me je iznenadio u filmu The Departed, pokazao je da je, kad se potrudi, glumac i po, a ovde donosi krajnje solidnu izvedbu, na koju nemam zamerki.
Po meni, velika prednost u odnosu na onaj drugi film, između ostalog, je to što je The Fighter vedriji i inspirativniji, i činjenica da je aftertaste sa kojim nas ostavlja - mnogo optimističniji. Ovo je jedan od ostvarenja koja treba gledati kada vas sitne ili krupne životne nevolje sateraju u ćoše. Jeste, sadrži on dramatične momente, kad si, ono, skenjan, kad nemaš pojma šta ti sprema narednih nekoliko minuta, ali svaki takav trenutak ima svoje mesto u kompletnoj slici, sve se to lepo složi.
Iako se bavi porodičnim odnosima, nije baš porodični film. Bez uvijanja prikazuje korišćenje opijata, a jezik je dosta oštar (što doprinosi realističnosti, ali nikako i univerzalnoj prihvatljivosti kad su starosna doba u pitanju), tako da je od MPAA-a zaslužio, naravno, rejting R (mlađi od 17 godina smeju da gledaju samo u prisustvu roditelja, mada mi ni to nije baš najjasnije). Sve u svemu, scenario je sočan, pun psovki, što će se nekome dopasti, a nekom ne.
Ne postoji ništa zaista loše što bih mogao da kažem za film. Da kažem da me nerviraju Mikijeve sestre, ili želja njegove majke da sve kontroliše - neko bi rekao da su takve, verovatno, s razlogom, ako je u pitanju odlomak iz stvarnog života. Ni o nekoj neoriginalnosti ne može biti govora, iz istog razloga. Ne donosi se ovde ništa revolucionarno ni novo, prosto nam s nudi dobra zabava. Eto, samo sam, razgledajući raspored borbi stvarnog Mikija Vorda, uočio par nepodudarnosti u pogledu vremena održavanja, ali to nije ništa veliko, ne bih da cepidlačim. Film je počeo, tekao i završio se - ni u jednom trenutku nisam poželeo da ga prekinem, iako sam umirao od žeđi, i iako je bilo par sati pre svitanja. Toplo preporučujem, ako već niste pogledali.
+ gluma, nadahnjujuća priča, fin saundtrek, opšti utisak
- možda nedostatak upečatljivih scena; povremena neoriginalnost; anahronizmi
Нема коментара:
Постави коментар