PIŠE: Darko Jovanov
REŽIJA: Clint Eastwood
ULOGE: Sean Penn, Tim Robbins, Kevin Bacon, Laura Linney, Lawrence Fishburn
Zanimljivo, ovo je bio moj prvi susret sa Istvudom kao režiserom.
Poštovao sam ga oduvek kao glumca, njegove role u Leoneovim kaubojcima
vazda rado nanovo gledao, ali sam tek sada rešio da vidim kako je kada
se ova legenda okuša i sa druge strane kamere. I, mogu vam reći,
rezultat njegovog rada nije nimalo loš, pa je tako i jedan drugi, noviji
njegov film, Gran Torino, znatno popravio svoje šanse da bude u skorije
vreme pogledan od strane mene.
Tri pretpubertetska mangupa, Džemi, Šon i Dejv, traže način da ispune sebi dan, pa žele da štapom udube svoja imena na svežem betonu. Dok je Dejv ispisivao svoje ime, automobil je stao do njih, a iz njega je izašao sredovečni čovek koji se izjasnio kao predstavnik zakona, i zatim naredio Dejvu da uđe u auto, jer je učinio prestup i za to mora biti kažnjen u policijskoj stanici. Dejv ulazi, primoran, a njegovi preplašeni drugari posmatraju kola koja odlaze. Nekoliko dana kasnije, Dejv se vraća, ali to nije isti čovek – saznajemo da je za vreme četiri dana koliko ga nije bilo, on bio silovan i kažnjavan od strane dvojice pedofila koji su ga odveli, i da je odande pobegao samo pukim slučajem. Ovaj događaj je promenio sva tri dečaka, a Dejva ponajviše. Ne stigavši da odraste, postao je pola čoveka, što simbolično pokazuje njegov nedovršeni potpis na trotoaru.
To je sam uvod u ovu krimi dramu – kasniji deo priče se odvija tridesetak godina kasnije (barem se meni tako čini), i vrti se oko jednog događaja koji uzdrma kvart u kome žive sva trojica, ponovo ih povezavši posle dugog niza godina. Šon (glumi ga Kevin Bejkon), iako nekada najproblematičniji od sve trojice, sada je detektiv, Džemi (Šon Pen) je, u razvoju svoje ličnosti, prošao i kroz fazu kriminala, a sada je šatro pošten, dok je Dejv (Tim Robins) vodio dosta povučen život u krugu porodice. Razvijajući odnos drugara, Istvud ispreda priču o bliskosti, poznanstvima i porodici, o sudbini i o stvarima koje menjaju naše živote iz korena.
Likovi su dobro izgrađeni, svi, od glavne trojke do poslednjeg sporednjaka. S vremena na vreme, podsećaju na postavku neke Šekspirove tragedije, pogotovo lik koji tumači Lora Lini, koji se do poslednjeg čina gotovo pretvori u Lejdi Magbet. Većina njih je uverljiva, što dolazi delom od činjenice da je scenario adaptacija romana (čiji je pisac Denis Lihejn – nadam se da sam pogodio transkripciju), ali, naravno, mnogo zavisi i od glume, koja je prilično dobra: Pen mi iz filma u film postaje sve draži (iako sam ga prezirao do Into The Wild), Robins mi je oduvek bio fin, a Bejkon je uvek isti, ali na visini zadatka.
Očekivao sam manje, moram priznati, i pored svih nagrada kojima je Mystic River ovenčan, računajući i nekoliko oskara (Pen i Robins su maznuli statuete, a bilo je još četiri nominacije u drugim kategorijama), ali je ovaj film posve pristojan – nije naporan, postoji tenzija (pogotovo u poslednjih dvadesetak minuta), ekipa je kul (uključujući i Istvudovu režiju) – i, ispostavilo se, bilo je to iznenađujuće dobro investirano parče večeri. Pomalo mračno, ali odveć zanimljivo, ovo delo pokazuje da matora drtina Klint i sa osam banki može dobro da se snađe u vodama u kojima samo gostuje, koje nisu njegovo prirodno stanište. Nemam šta više da dodam, sem - drž' se, čiča, alal ti vera!
Tri pretpubertetska mangupa, Džemi, Šon i Dejv, traže način da ispune sebi dan, pa žele da štapom udube svoja imena na svežem betonu. Dok je Dejv ispisivao svoje ime, automobil je stao do njih, a iz njega je izašao sredovečni čovek koji se izjasnio kao predstavnik zakona, i zatim naredio Dejvu da uđe u auto, jer je učinio prestup i za to mora biti kažnjen u policijskoj stanici. Dejv ulazi, primoran, a njegovi preplašeni drugari posmatraju kola koja odlaze. Nekoliko dana kasnije, Dejv se vraća, ali to nije isti čovek – saznajemo da je za vreme četiri dana koliko ga nije bilo, on bio silovan i kažnjavan od strane dvojice pedofila koji su ga odveli, i da je odande pobegao samo pukim slučajem. Ovaj događaj je promenio sva tri dečaka, a Dejva ponajviše. Ne stigavši da odraste, postao je pola čoveka, što simbolično pokazuje njegov nedovršeni potpis na trotoaru.
To je sam uvod u ovu krimi dramu – kasniji deo priče se odvija tridesetak godina kasnije (barem se meni tako čini), i vrti se oko jednog događaja koji uzdrma kvart u kome žive sva trojica, ponovo ih povezavši posle dugog niza godina. Šon (glumi ga Kevin Bejkon), iako nekada najproblematičniji od sve trojice, sada je detektiv, Džemi (Šon Pen) je, u razvoju svoje ličnosti, prošao i kroz fazu kriminala, a sada je šatro pošten, dok je Dejv (Tim Robins) vodio dosta povučen život u krugu porodice. Razvijajući odnos drugara, Istvud ispreda priču o bliskosti, poznanstvima i porodici, o sudbini i o stvarima koje menjaju naše živote iz korena.
Likovi su dobro izgrađeni, svi, od glavne trojke do poslednjeg sporednjaka. S vremena na vreme, podsećaju na postavku neke Šekspirove tragedije, pogotovo lik koji tumači Lora Lini, koji se do poslednjeg čina gotovo pretvori u Lejdi Magbet. Većina njih je uverljiva, što dolazi delom od činjenice da je scenario adaptacija romana (čiji je pisac Denis Lihejn – nadam se da sam pogodio transkripciju), ali, naravno, mnogo zavisi i od glume, koja je prilično dobra: Pen mi iz filma u film postaje sve draži (iako sam ga prezirao do Into The Wild), Robins mi je oduvek bio fin, a Bejkon je uvek isti, ali na visini zadatka.
Očekivao sam manje, moram priznati, i pored svih nagrada kojima je Mystic River ovenčan, računajući i nekoliko oskara (Pen i Robins su maznuli statuete, a bilo je još četiri nominacije u drugim kategorijama), ali je ovaj film posve pristojan – nije naporan, postoji tenzija (pogotovo u poslednjih dvadesetak minuta), ekipa je kul (uključujući i Istvudovu režiju) – i, ispostavilo se, bilo je to iznenađujuće dobro investirano parče večeri. Pomalo mračno, ali odveć zanimljivo, ovo delo pokazuje da matora drtina Klint i sa osam banki može dobro da se snađe u vodama u kojima samo gostuje, koje nisu njegovo prirodno stanište. Nemam šta više da dodam, sem - drž' se, čiča, alal ti vera!
+ ekipa, poslednja scena (na paradi – savršenstvo bez reči)
- tmurnoća, udarci ispod pojasa
OCENA: 81/100
fusnota:
ОдговориИзбришиGran Torino je sigurno jedan od najboljih filmova prethodne decenije, a najbolje ce ga razumeti, primiti i voleti ljudi koji su dobro upoznati sa Istvudovim glumackim i reziserskim nasledjem. Ne bi bilo dobro propustiti takav film (+ sto je poslednji u kom stari Hari glumi)
Dobar film! Gran Torino obaveyno overi, ako nisi do sada. Ves je u pravu. Sve sto je navela, potpisujem.
ОдговориИзбришиФилм је одличан, хвала на препоруци! Као што видите по мом данашњем посту, утицали сте на мене. ;)
ОдговориИзбриши