ULOGE: Simon Pegg, Nick Frost, Jim Broadbent
Drevni
disk sa ovim filmom je pre par večeri, četiri godine nakon svog nastanka, nekim
nebeskim šafl modom završio u mome čitaču. Pomenuo sam, u jednom od svojih
ranijih tekstova, da imam bolesnu osobinu da odlažem filmove, da ih skladištim i katalogiziram u podsvesti po
žanru, atmosferi i kvalitetu (naravno, na osnovu ono malo ili mnogo stvari koje
već imam o njemu), a onda, kada oblik filma bez guranja upadne u kalup mog
raspoloženja, da sa njega obrišem prašinu, pogledam ga i o njemu napišem
krajnje nekompetentnu recenziju. Pa, ovog puta nije bilo tako (recenzija je i
dalje nekompetentna, doduše) – Hot Fuzz
mi se, kao i mnoge druge lepe stvari u životu, naprosto desio, bez predumišljaja i predigre, a ja, nakon 120 minuta akcije,
apsurda i totalnog ludila, nisam znao zašto su mi bile potrebne godine da bacim
ovo na užu listu za gledanje.
