GLASOVI U ORIGINALU: Kristen Bell, Josh Gad,
Idina Menzel
Odavno nije postojao crtani film koji sam tako malo želeo da gledam
kao Zaleđeno kraljevstvo.
Sve što sam znao o filmu je da je „blago utemeljen na motivima“ iz Snežne
kraljice, a najbolja
verzija te bajke je već snimljena, uradili su je Rusi davne 1957. godine, tako
da je cela stvar mogla biti samo gora od tog. Plus, jedino što sam od filma
video bio je ovaj tizer koji malo mnogo vuče na avanture Skrata koje otvaraju
svako Ledeno doba, serijal koji će se najverovatnije završiti sa Ledeno
doba 5612 – put na Mars. Ništa od toga nije ukazivalo na dobru stvar, a
nisam želeo da posle sjajnog dvojca Vrlo zapetljana priča i Razbijač Ralf od Volt Dizni Studija za animaciju dobijem mućak od filma, tako da sam
bio potpuno spreman da se pravim da ovaj film nikada nije postojao.
Međutim, kako Jr. i ja nismo bili u bioskopu još od Aviona , shvatio sam da malo šta može biti tako glupo, stisnuo zube i –
krenuo.
Imajte na umu dve stvari – prvo, gledao sam sinhronizovanu verziju.
Drugo, trudiću se da ne otkrivam radnju previše, ali bojim se da to neće biti
baš u potpunosti moguće. Ako vam se to ne dopada, i ako se pitate samo vredi li
gledati ovaj crtać, moj odgovor je glomoglasno DA.
Za ostale, idemo dalje.
Kao što rekoh, gledao sam sinhronizovanu verziju, i prva stvar koju
moram da pohvalim jeste glasovna gluma. Pre samoga filma, prikazan je kratki
crtać „Nabavi konja“ u kojem su glasovi bili isti kao i u Loudworks sinhronizaciji.
Prvi deo ovog „nedavno otkrivenog“ crtaća je na YouTube-u, ali tek u drugom
delu sledi sjajno iznenađenje.
Još jedna stvar koju morate da znate u vezi sa dugometražnim crtaćem je to da
je u pitanju mjuzikl. Ne bojte se, film vam neće dati da to zaboravite, pesma
prati radnju u najmanje tri četvrtine ovog ostvarenja. Za razliku od, npr. Princeze
i žabe, iz kog se ne sećam niti jedne pesme, ili Vrlo zapetljane priče
iz koje pamtim samo Kada
će moj život početi, ovaj crtani ima sve – vesele pesmice, razigrane melodije, epske solo
pesme, pevanje u dva glasa, horsko pevanje... Ko voli takve stvari, uživaće.
S te strane, nemam zamerke na kvalitet pesama, a ni na njihov raspored
jer je struktura radnje (tra la la la la la, BUM AKCIJA! koje pesme, ovde nikad
nije ni bilo pesama) sasvim zadovoljavajuća.
_poster.jpg)
Kao što rekoh, glasovna gluma je sjajna, izgleda da je Bosiljčić
konačno prestao sa „Ja GLUMIM! I to je DRAMATIČNO!“ pristupom ulogama koja ga
prati od Džoija i Čeza u raznim Yugioh crtaćima, preko Donatela u 200x Nindža
Kornjačama, i kao Kristof zvuči ljudskije nego ikada pre. Za neke glasove
bih se usudio reći da su čak i bolji u domaćoj varijanti nego u originalu, što
posebno važi za Nikolu Bulatovića (Meda iz Velike Plave kuće) kao princa
Hansa.
Vratimo se tehničkoj strani crtaća: ko god da je uređivao tok priče
nije ostavio nijedno pitanje bez odgovora: svaka, i najmanje bitna scena sa
početka filma ima svoj payoff u ostatku radnje. Jedino što bih zamerio
filmu je da irvas koji se ponaša kao pas malo previše liči na konja koji se
ponaša kao pas, a to smo već videli, i to ne tako davno (KAHtangledKAH).
Što se radnje tiče, film nema nekog sveprisutnog i super opasnog
zlikovca čije postojanje i delovanje bi opteretilo ceo film, ali on nije ni
potreban. Ono što su u Dizniju uzeli iz originalne Andersenove bajke je ono
najvažnije – potraga mlađe sestre za starijom, konflikt između njihovih
različitih ličnosti i pogleda na svet. Ovo nije crtani u kom dobro pobeđuje
zlo, nego takav u kom ljubav pobeđuje na svim frontovima.
Cela stvar je lako mogla da sklizne u kič, ali jednom kada prihvatite
premise filma, (koje su jednostavno
aksiomi sveta u kome se crtać dešava) sve se odvija besprekorno. Čak ni Olaf,
živi sneško iz pomenute najave kome je na čelu pisalo „komični saputnik“
(brrrr!) i kome glas daje Marko Kon (duplo brrr!) nije naporan i ima svoje
mesto u radnji, čak i, kao većina dešavanja, bića i pojava u ovom ostvarenju,
ima svoju svrhu u velikoj slici.
Za kraj, ponoviću još jednom, za ovaj film imam samo reči hvale:
nijedan od glavnih likova nije savršen i bez mana, 3D je onaj fini, diznijevski,
nenapadni (a ne “vidi ovo kako je 3D, jao baš je 3D” vrste), domaća glasovna
gluma je odlična, sem pevajućeg glasa Snežne Kraljice, što smeta samo u duetu kada je
mlađa sestra nadjača, što oduzima snagu celoj sekvenci.
Ovaj film, zajedno sa kratkim crtaćem koji mu prethodi mi daje veru da
konačno mogu da kažem: Dizni se vratio.
Нема коментара:
Постави коментар