KIND HEARTS AND CORONETS (1949)

REŽIJA: Robert Hamer

ULOGE: Dennis Price, Alec Guinness, Joan Greenwood, Valerie Hobson

Siroti genijalac po imenu Piter Selers, glumeći po nekoliko uloga odjednom u svojim filmovima, pomerio je pameću. (Dobro, nije samo zbog toga, ali višestruke role svakako nisu pomogle.) I Edija Marfija je zadesila zla sudba: istina, on nije propatio od podeljenosti ličnosti, ali – rekao bih da nisam usamljen u tom mišljenju – svako ko snimi baljezgariju kakva je Norbit, sigurno boluje od nekog oblika mračnoumlja. Alek Ginis je, pak, jedanput, a baš ću o toj prilici naškrabati koju, odigrao osam uloga. I ostao, kažu, mentalno sasvim zdrav.

Pre ovog filma, njegovog prvog za studio Ealing, imao je svega tri filmske uloge, od kojih je jedna bila toliko mala da mu ime nije ni ušlo u odjavnu špicu. Sledeća dva naslova u kojima se pojavio dali su mu vetar u leđa i bili su ostvarenje sna svakog prosečnog britanskog glumca – u pitanju su, naravno, adaptacije romana Čarlsa Dikensa, Oliver Twist i Great Expectations. Zato možda i nije toliko čudno to što je relativno neiskusnom glumcu podarena šansa da oživi čak osam likova u filmu Roberta Hejmera; ko god da je došao na ovu ideju, koliko god da su ga platili za to – bio je premalo plaćen.

REQUIEM FOR A HEAVYWEIGHT (1962)

REŽIJA: Ralph Nelson

ULOGE: Anthony Quinn, Jackie Gleason, Mickey Rooney, Julie Harris, Madame Spivy

Asovi, ičposebnjaci i trope – tako bi se, u tri reči, mogla odrediti klasifikacija sportista od strane običnog čoveka. Ipak, u tu bi se podelu morala učačkati i grupa onih nadarenih ljudi kojima Fortuna nije bila naklonjena, pa su nekako vekove otavorili u limbu između vrha i mediokriteta. Takvima – ne govorim samo o sportistima – je, rekao bih, najgore od svih: postoji svest od odudaranja od srednje vrednosti, ali je vrh podaleko.

STRANGER ON THE THIRD FLOOR (1940)

REŽIJA: Boris Ingster

ULOGE: Peter Lorre, John McGuire, Margaret Tallichet, Elisha Cook, Jr.

Još se nisam ni latio plajvaza kako valja, a već sam mogao načuti vaše povike – evo ga ovaj crno-beli lik, opet će da veliča staru gardu i donese nam smrt u hiljadu reči; neka ga neko zaustavi! Takvima moram odmah da kažem da, iako slovim za jednog od najvećih poklonika monohromatskog filmskog stvaralaštva koje je ova zemlja iznedrila, ipak ne mogu da progutam sve što mi zlatni Holivud servira, ma koliko primamljivo to bilo. Ovog puta, doduše... mišljenje mi je malo podvojeno.

Mnogi kritičari tvrde da je Stranger on the Third Floor prvi noir film, i to je jedna od stavki koje su me nagnale na gledanje. Druga je Laslo Levenstajn, svetu poznatiji kao Piter Lori, legenda nemačke, kasnije i američke kinematografije. Mogu bez rezerve da kažem da me ni noar okruženje, ni Lorijeva harizma nisu izneverili; drugi aspekti filma, pak, šarene se glede kvaliteta.