Hugo? Igo? Hjugo? Možda Ugo, kao Čavez?
Za koju god transkripciju da se odlučimo – nećemo pogrešiti, i to je, po meni, najveći problem koji ovaj film ima. Bajkovito, čarobno i neviđeno – to su reči kojima bih mogao opisati ovaj film. Ako želite malo precizniji opis, moglo bi se reći da je to pariska dikensijada koju su ortački napisali Nil Gejmen i Čarli Čaplin. Oprostite, ali ne mogu da okolišam – ovaj film ima sve.
Glumačka ekipa – san snova. Kasting je urađen perfektno, jer svaku rolu tumači neko ko je stvoren za nju. Na primer, Saša Baron Koen (koji mene ovde neverovatno podseća na poručnika Krebtrija iz Alo, Alo) kao stanični policajac; Kristofer Li (ljudi, pa on ima devedeset (i brojem: 90) godina) u ulozi dobroćudnog bibliotekara; standardno simpatična Emili Mortimer, cvećarka koja je love interest Koenovog lika, ili genijalni Ben Kingsli, koji tumači tajanstvenog prodavca mehaničkih igračaka. Dobro, klinci još uvek glume malo čudno (ne loše, samo čudno), ali verujem da će im ovo ostvarenje biti dobra preporuka u daljem toku karijere.
O priči neću mnogo trošiti reči – moraćete sami da je izgustirate do kraja, filmom ili romanom Brajana Selznika, koji je poslužio kao osnova za Skorsezeovo čedo. Mali Hugo Kabre (u ovom slučaju je, pretpostavljam, transkripcija Igo primerenija, ali mi se ne sviđa, te ću nastaviti ovako, divljački prkoseći pravilima) živi u velikom satu na železničkoj stanici u Parizu i brine se o njegovom mehanizmu. Njegov otac, i sam stručnjak za svakojake sprave i mašinerije, poginuo je u požaru pre izvesnog vremena, ostavivši ga sa jednim pokvarenim kvazirobotom i sveščicom koja sadrži crteže njegovih delova. Hugo je primoran da krade da bi preživeo – pa ga jedan takav nestašluk (ako se borba za opstanak uopšte može nazvati tim imenom) dovodi do poznanstva sa Žoržom Melijezom, Kingslijevim likom, ali i njegovom kumicom, mladom Izabelom, sa kojom će razviti toplo prijateljstvo. Šta predstavlja robot kog je Hugov otac otkupio od muzeja? Ko je, zapravo, gospodin Melijez, i zašto on misli da prošlost treba da ostane tamo gde jeste?
Skorseze nas voza kroz san, maglasta isparenja lokomotive, kroz fikciju, da bi na kraju izronio u zbilji i naučio nas stvar il' dve, podsetio nas na neke zaboravljene junake, deci poklonio dva sata zabave, a matore drtine like yours truly vratio u neka srećnija vremena. Za mlađe naraštaje, ovo je samo avantura, šarena i puna života, dok je za starije ovo slojevit film, kakve dugo nismo videli. Ima sitnih propusta, istina, ali oni nikako ne mogu da naude kompletnoj emociji koju izaziva Hugo.
KOMENTAR: Divno. Hoću još.
+ Kingsli, Koen, Skorseze, Pariz, video, audio, priča, atmosfera
OCENA: 91/100
Нема коментара:
Постави коментар