REŽIJA: Anthony Minghella
ULOGE: Jude Law, Nicole Kidman, Renee Zellweger, Ray Winstone, Philip Seymour Hoffman, Natalie Portman, Giovanni Ribisi
Baš u trenutku kada je jagma za Ilijadom dogorevala, a svi su mislili da u slepom starini Homeru
nema više čorbe za još jedan sličan uspeh, i da je samo običan one-hit-wonder (ili, po naški, jedared-čudo) – ahajske knjižare je
prodrmala Odiseja, još jedan ep bestseler
koji je uspalio i puk i kritičare, ovog puta o povratku slavnog ratnika
domovini i ženi koja ga verno čeka. I taj je spev, sa mnogim
svojim motivima, u narednih nekoliko milenijuma obrađivan često i temeljno,
kako u književnosti (Uliks, na
primer), tako i na platnu ili malom ekranu (TV serija sa Armanom Asanteom,
prošli put pomenuti O Brother, Where Art
Thou? braće Koen) – a film o kome će danas biti reči je upravo to: ekranizovanje
romana Čarlsa Frejžera koji je svojevrsna adaptacija Homerovog epa, iako veoma slabo zasnovana na njemu.
Džud Lou je Inman, mladić lakonskog
izražavanja, kome za oko zapada lepa Ada, sveštenika kći (Kidmanova u
pre-buttox fazi), sa kojom ulazi u kratku platonijadu koja kulminira poljupcem
– na dan kada on stavi svoje usluge na raspolaganje južnjačkoj vojsci i pođe u
krvav boj. Oni tu svoju nematerijalnu vezu neko vreme nastavljaju kroz
prepisku, a onda dolazi do zatišja, mada su oboje i dalje posvećeni i verni
jedno drugom. Posle bitke kod Piterzburga (koju je režiser Entoni Mingela,
poznat po Engleskom pacijentu,
izrežirao pomalo trapavo i konfuzno, iako je imao dobru nameru), Inman, ostavši
bez ijednog druga (svaki je naleteo na metak sem njega), rešava da dezertira, bez
obzira na zabrinjavajuću činjenicu kazna za to nije nimalo blaga, i vrati se u
zavičaj, kod žene sa kojom je podelio tri do četiri scene. (To je, eto, detalj
koji mi je zasmetao u jednom trenutku. Ali, opet, možda ključ njihove
povezanosti leži upravo u činjenici da se nisu dobro poznavali, te je ostalo
mnogo prostora za idealizovanje, i, samim tim, više je želje bilo za ponovnim
spajanjem. A možda i grešim – što nije isključeno.)
Na svom putu ka kući, Inman nailazi
na čitavo čudo ljudskih ćudi; pohotni pop, samotna starica i ucveljena udova su
samo neki od njih. Ulazi u njihove živote naglo, izleće iz njih na isti način,
pomaže im, pomažu mu, znate kako to već ide. Ada, za to vreme, posle smrti oca
ostaje sama na imanju, koje zatim naglo počinje da propada zbog lošeg
održavanja – neodržavanja, zapravo, jer se ova akademska građanka u životu nije
očešala o motiku. Da joj ne potonu svi brodovi pobrinuće se praktična seoska
ženica Rubi Tjuz (otelovljuje je odlična Rene Zelveger), koja joj prenosi sva
svoja agro-znanja i teše od nje materijal za Domaćine, oženi se. Naravno, da se paralele sa Odisejom ne svedu samo na motiv povratka u domovinu pobrinuće se
Rej Vinstoun i njegov lik Tiga, bogatog lovca na dezertere, koji sa svojom
bandom pustahija i propaliteta podseća na Antinoja i ostale Penelopine prosce.
Glumačku postavu, možete i sami da
vidite, čini dugi niz poznatih likova i imena, koji, generalno, svoj deo posla
rade veoma dobro. Priznajem da mi nije jasan izbor neameričkih glumaca za veći
deo uloga, ali, ajde, mnogi od njih mogu lako prevariti neuko uho, mada to mali
broj glumaca uspeva sve vreme
trajanja filma. Gotovo jedina dosledna je Zelvegerova, i verujem da je
zasluženo ćapila nagradu Akademije za najbolju sporednu ulogu te davne 2004.
godine – što je i jedina ostvarena od sedam nominacija, koliko ih je ovaj film
imao.
Mogao bih reći da je Cold Mountain za mene bio veoma prijatan
film, pored mnogobrojnih klišea, momačke minutaže i, povrh svega, čudnog odnosa
dvaju protagonista. Ima njanjavih trenutaka, ima i momenata koji vrište lepa teto, daš Oskara?, ima
neshvatljivih detalja (obratiti pažnju na „confidence of youth“ repliku pri
kraju – wtf?) ali, neću da grešim
dušu – fotografija je prelepa, sve lepša kako film odmiče, pojedini likovi su
dobro razrađeni i šteta je što nisu bili zastupljeniji u scenariju, a i konačan
utisak, kao i aftertejst, šta ja znam, uopšte nisu toliko loši.
Not
exactly my cup of tea, pomislio sam na početku, ali, kakvi sve čajevi
postoje – ovo je earl-flippin'-grey.
Нема коментара:
Постави коментар