понедељак, 3. децембар 2012.

COLD MOUNTAIN (2003)

PIŠE: Darko Jovanov






           Baš u trenutku kada je jagma za Ilijadom dogorevala, a svi su mislili da u slepom starini Homeru nema više čorbe za još jedan sličan uspeh, i da je samo običan one-hit-wonder (ili, po naški, jedared-čudo) – ahajske knjižare je prodrmala Odiseja, još jedan ep bestseler koji je uspalio i puk i kritičare, ovog puta o povratku slavnog ratnika domovini i ženi koja ga verno čeka. I taj je spev, sa mnogim svojim motivima, u narednih nekoliko milenijuma obrađivan često i temeljno, kako u književnosti (Uliks, na primer), tako i na platnu ili malom ekranu (TV serija sa Armanom Asanteom, prošli put pomenuti O Brother, Where Art Thou? braće Koen) – a film o kome će danas biti reči je upravo to: ekranizovanje romana Čarlsa Frejžera koji je svojevrsna adaptacija Homerovog epa, iako veoma slabo zasnovana na njemu.

            Džud Lou je Inman, mladić lakonskog izražavanja, kome za oko zapada lepa Ada, sveštenika kći (Kidmanova u pre-buttox fazi), sa kojom ulazi u kratku platonijadu koja kulminira poljupcem – na dan kada on stavi svoje usluge na raspolaganje južnjačkoj vojsci i pođe u krvav boj. Oni tu svoju nematerijalnu vezu neko vreme nastavljaju kroz prepisku, a onda dolazi do zatišja, mada su oboje i dalje posvećeni i verni jedno drugom. Posle bitke kod Piterzburga (koju je režiser Entoni Mingela, poznat po Engleskom pacijentu, izrežirao pomalo trapavo i konfuzno, iako je imao dobru nameru), Inman, ostavši bez ijednog druga (svaki je naleteo na metak sem njega), rešava da dezertira, bez obzira na zabrinjavajuću činjenicu kazna za to nije nimalo blaga, i vrati se u zavičaj, kod žene sa kojom je podelio tri do četiri scene. (To je, eto, detalj koji mi je zasmetao u jednom trenutku. Ali, opet, možda ključ njihove povezanosti leži upravo u činjenici da se nisu dobro poznavali, te je ostalo mnogo prostora za idealizovanje, i, samim tim, više je želje bilo za ponovnim spajanjem. A možda i grešim – što nije isključeno.)

            Na svom putu ka kući, Inman nailazi na čitavo čudo ljudskih ćudi; pohotni pop, samotna starica i ucveljena udova su samo neki od njih. Ulazi u njihove živote naglo, izleće iz njih na isti način, pomaže im, pomažu mu, znate kako to već ide. Ada, za to vreme, posle smrti oca ostaje sama na imanju, koje zatim naglo počinje da propada zbog lošeg održavanja – neodržavanja, zapravo, jer se ova akademska građanka u životu nije očešala o motiku. Da joj ne potonu svi brodovi pobrinuće se praktična seoska ženica Rubi Tjuz (otelovljuje je odlična Rene Zelveger), koja joj prenosi sva svoja agro-znanja i teše od nje materijal za Domaćine, oženi se. Naravno, da se paralele sa Odisejom ne svedu samo na motiv povratka u domovinu pobrinuće se Rej Vinstoun i njegov lik Tiga, bogatog lovca na dezertere, koji sa svojom bandom pustahija i propaliteta podseća na Antinoja i ostale Penelopine prosce.

            Glumačku postavu, možete i sami da vidite, čini dugi niz poznatih likova i imena, koji, generalno, svoj deo posla rade veoma dobro. Priznajem da mi nije jasan izbor neameričkih glumaca za veći deo uloga, ali, ajde, mnogi od njih mogu lako prevariti neuko uho, mada to mali broj glumaca uspeva sve vreme trajanja filma. Gotovo jedina dosledna je Zelvegerova, i verujem da je zasluženo ćapila nagradu Akademije za najbolju sporednu ulogu te davne 2004. godine – što je i jedina ostvarena od sedam nominacija, koliko ih je ovaj film imao.

            Mogao bih reći da je Cold Mountain za mene bio veoma prijatan film, pored mnogobrojnih klišea, momačke minutaže i, povrh svega, čudnog odnosa dvaju protagonista. Ima njanjavih trenutaka, ima i momenata koji vrište lepa teto, daš Oskara?, ima neshvatljivih detalja (obratiti pažnju na „confidence of youth“ repliku pri kraju – wtf?) ali, neću da grešim dušu – fotografija je prelepa, sve lepša kako film odmiče, pojedini likovi su dobro razrađeni i šteta je što nisu bili zastupljeniji u scenariju, a i konačan utisak, kao i aftertejst, šta ja znam, uopšte nisu toliko loši.

            Not exactly my cup of tea, pomislio sam na početku, ali, kakvi sve čajevi postoje – ovo je earl-flippin'-grey.



Нема коментара:

Постави коментар