GRAVITY (2013)

Režija: Alfonso Cuarón

Uloge: Sandra Bullock, George Clooney

“Space. The final frontier.”, reči su jednog poznatog ćelavog kapetana. Upravo to je rečenica koja mi je prva prošla kroz glavu dok sam gledao trejler za Gravitaciju. Ta, i “Sandra Bullock in space”. Ponekad se uhvatimo nečega bez ikakvih očekivanja, bez nade da će nam kolač koji zagrizemo doneti bilo kakvo uživanje, i često su baš to situacije u kojima se ispostavi da dobijemo mnogo više. “Keep their expectations low”, rekao bi izvesni čupavi dečak čiji je najbolji prijatelj ćudljivi plišani tigar. Ovaj film je u tome i te kako uspeo.

Jedna vrlo bitna stvar u vezi sa “Gravitacijom” je ta da je u pitanju film koji bi apsolutno trebalo gledati u bioskopu. 3D bioskopu. Prizori Zemlje, svemirske stanice, kao i momenti u kojima nas film stavlja u astronautski skafander jednostavno neće biti isti ukoliko se budu gledali kod kuće, pa čak ni na standardnom, 2D platnu. A budući da smo se već dotakli vizuelnog, mora se priznati da film izgleda zaista impresivno. Za jednog svemiroljupca koji ne očekuje da će dobiti priliku za spacewalk za ovog života, trenutno je ovakav doživljaj verovatno najbolje i najbliže pravoj stvari što industrija (prijemčive) zabave može ponuditi. Fotografija je jedna od najjačih tačaka ovog ostvarenja, a specijalni efekti su, iako brojni, savršeno uklopljeni i ni u jednom trenutku previše napadni.

No, kao što korice ne čine knjigu, tako ni fotografija ne čini film - dakle, o čemu se ovde zapravo radi? Uprkos varljivom trejleru, ovo nije priča o svemirskoj šetnji Bulokove, već vrlo, vrlo napeta vožnja tokom koje se autor obema rukama čvrsto držao za bioskopsko sedište, pride upirući snažno nogama u pod. Naime, u toku rutinske instalacije novog modula na Hubble teleskop, dolazi do komplikacije globalnih, ili bolje rečeno - kosmičkih, razmera kada krhotine ruskog satelita koji je trebalo da bude oboren počnu praviti opšti džumbus u orbiti. Tim astronauta se ubrzo nalazi u situaciji koja bi ih mogla koštati života kada ti svemirski šrapneli ugroze njih, njihovu opremu i, najgore od svega, skoro sve opcije za povratak na Zemlju.

Odlučite li se da pogledate Gravitaciju na velikom platnu, nema sumnje da će vas prikovati za sedište i, tu i tamo, naterati da vrlo jako trepnete ili naglo mrdnete glavu kako bi izbegli delove svemirske opreme koji neobuzdano lete okolo. Bulokova je prilično dobra u prikazivanju panike i beznadežnih epizoda doktorke Ryan Stone koja očajnički pokušava da nađe orbitalnu slamku spasa za koju bi se uhvatila. Clooney, sa druge strane, igra svoju ko-zna-koju rolu sredovečnog šereta i samoprozvanog šarmera à la Željko Samardžić sa nekoliko dobrih comic relief momenata, ali i dalje ništa preterano impresivno. No, glavni adut filma svakako nije njegova duboka priča, čak ima nekoliko prilično korni momenata, ali sve to se može oprostiti zbog vrhunskog osećaja napetosti i neizvesnosti koji počinje već negde u desetom minutu i ne prestaje da vozi do samog kraja.

Cuarón je i ranije pokazao svoju sposobnost da gledaoca drži na ivici sedišta, pre svega u odličnom distopijsko-fantastičnom Children of Men, kao i u Prisoner of Ascaban, trećem delu sedmodelne (ili osmodelne?) sage o mlađanom britanskom čarobnjaku. U Gravitaciji taj osećaj je pojačan do maksimuma, a ceo ugođaj pojačava i muzika koja odlično zakuvava celu situaciju u pažljivo odabranim trenucima, prekidajući uobičajenu kosmičku tišinu kako bi pojačala tenziju u najnapetijim scenama.

Postoji dobra verovatnoća da, ukoliko odaberete da ovaj film pogledate kasnije, nećete doživeti isti stepen uzbuđenja kao što bi to bilo pred ogromnim platnom. Ako se, pak, rešite na tu avanturu, onda možete sasvim sigurno računati na sat i po svemirskog rolerkostera koji će vas pošteno protresti i, ukoliko ste ljubitelj takvih celuloidnih atrakcija, ostaviti sasvim zadovoljnim.

Priredio: Bane B.