QUEL MALEDETTO TRENO BLINDATO a.k.a. THE INGLORIOUS BASTARDS (1978)

REŽIJA: Enzo G. Castellari

ULOGE: Bo Svenson, Fred Williamson, Peter Hooten, Michael Pergolani, Jackie Basehart, Ian Bannen

Molim vas, zapitajte se na trenutak: zašto gledam filmove? Pitanje je to sa naizgled jednostavnim odgovorom. Ali da li je zaista tako? Ili on iziskuje malo bunarenja po sopstvenoj psihi? Neko u sedmoj umetnosti vidi način za prikupljanje znanja o stvarima koje ga zanimaju; drugi je, pak, koriste za istraživanje i opipavanje manje poznatih prostranstava ljudske prirode; dok treći, na primer, filmu dopuštaju da im prekrati vreme i zabavi ih. Ako pripadate trećoj skupini ljudi, bocnite dugme na plejeru, ubacite disk sa ovim filmom, i predajte se svemu što vam on sprema. Ako je mogao Tarantino – zašto ne biste i vi?

MONGOL: THE RISE TO POWER OF GENGHIS KHAN (2007)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Sergei Bodrov

ULOGE: Tadanobu Asano, Honglei Sun, Khulan Chuluun

Pre mnogo, mnogo leta, dok je svetom još vladao zakon jačega, kad su divovi hodali planetom, individue koje su svojom izuzetnošću iskakale iz gomile bile su štovane poput božanstava, a neudešeni šmokljani za svoje podbačaje izlagani poniženju ili čak pogubljeni, živeo je jedan čovek, dozlaboga mačo, prava fabrika testosterona, iz rumenog seljačeta smešnog imena izrastavši u nacionalni simbol i vođu čitavog jednog naroda. Njegovo ime je bilo – neću vas više mučiti, verujem da mnogi znate na koga mislim – Džon Vejn. A taj je macan, 1956. godine, u katastrofalno lošem filmu The Conqueror, igrao Džingis Kana (dobro ste pročitali), čoveka čije gene nosi svaki dvestoti čovek na Zemlji. Nakon toga, Temudžina (što je bilo smrtničko ime ovog legendarnog vladara) je u filmovima vaskrsao i Omar „Doktor Živago“ Šarif, sa nešto više uspeha (i manje smrtno obolelih od radijacije). Tako da se za naslov Mongol: The Rise to Power of Genghis Khan može, bez mnogo dvoumljenja, reći da je najbolji film sa Džingis Kanom. (Bill & Ted's Excellent Adventure se ne računa.)

COLD MOUNTAIN (2003)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Anthony Minghella

ULOGE: Jude Law, Nicole Kidman, Renee Zellweger, Ray Winstone, Philip Seymour Hoffman, Natalie Portman, Giovanni Ribisi

           Baš u trenutku kada je jagma za Ilijadom dogorevala, a svi su mislili da u slepom starini Homeru nema više čorbe za još jedan sličan uspeh, i da je samo običan one-hit-wonder (ili, po naški, jedared-čudo) – ahajske knjižare je prodrmala Odiseja, još jedan ep bestseler koji je uspalio i puk i kritičare, ovog puta o povratku slavnog ratnika domovini i ženi koja ga verno čeka. I taj je spev, sa mnogim svojim motivima, u narednih nekoliko milenijuma obrađivan često i temeljno, kako u književnosti (Uliks, na primer), tako i na platnu ili malom ekranu (TV serija sa Armanom Asanteom, prošli put pomenuti O Brother, Where Art Thou? braće Koen) – a film o kome će danas biti reči je upravo to: ekranizovanje romana Čarlsa Frejžera koji je svojevrsna adaptacija Homerovog epa, iako veoma slabo zasnovana na njemu.