THE HOBBIT: AN UNEXPECTED JOURNEY (2012)

REŽIJA: Peter Jackson
ULOGE: Martin Freeman, Ian McKellen, Richard Armitage

Sećam se šesnaestogodišnjeg mene koji sa nestrpljenjem čeka projekciju Gospodara prstenova kako bi nakon iste mogao da se busa u prsa svojim poznavanjem materije i objašnjenjem zbog čega je film mnogo lošiji u odnosu na knjigu. Priznajem, da mogu, sada bih tom balavcu opalio ćušku i rekao mu da ćuti i uživa u filmu. Suština osvrta na moju ciničn(ij)u prošlost je to da sam sa potpuno različitim pristupom ušao u bioskop sada i pre deset godina. Od Gospodara sam očekivao da mi pruži Srednju zemlju na dlanu i vrati magičan osećaj koji sam imao čitajući romane po prvi put. Mnogo godina kasnije svestan sam da, iako taj osećaj nije isti, ipak je sasvim dobar, što je sasvim dovoljan razlog da svake zime pogledam celu trilogiju. A šta je sa Hobitom? U inat svom starijem bratu, ovaj film je pogodio centar. Kroz svoja nepuna tri sata mi je neprestano držao kez na licu (osim u toku jedne scene sa tužnim malim ježom) i izbacio me iz bioskopa nasmejanog i srećnog, a to je malo filmova uradilo od Guniza pa naovamo.

Jedan poznanik je izlazak filma prokomentarisao rečima „jao, još jedni Gospodari, kome bre to treba“. Prva rečenica koja mi prođe kroz glavu je Gandalfova „There is only one Lord of the Ring” ali to nije ono o čemu se ovde radi. Hobit, iako se dešava u istom svetu, tonom potpuno odudara od trilogije koja za njim sledi. Iako je u pitanju tek prvi od tri dela, vidi se da je ovo avantura a ne epski spektakl. Oni koji su čitali roman će se setiti da je upravo taj ton i razlikovao Hobita od njegovog nastavka. Istina, priča je malo izgubila na bajkovitosti ali je dobila i te kako zabavne momente.

Martin Freeman je sjajan u ulozi Bilba i njegovi britiš maniri se savršeno uklapaju u nevoljnost njegovog lika da napusti udobnost i toplinu svoje rupe. Moram priznati da je njegov CV postao prilično impresivan nakon što je u njega smestio imena kao što su Bilbo Baggins, Arthur Dent i John Watson. U suštini slične uloge, jasno, ali i dalje vrlo lep roster. Pored njega, pojavljuje se i plejada starih poznanika, uglavnom u epizodama. Jedini lik sa zavidnim skrintajmom je već pominjani Gandalf, koji, nažalost, deluje vidno starije nego u LotR trilogiji, ali zadržava svoju sivu narav. Patuljci su brojni i zabavni. Neki bi se požalili da predstavljaju samo comic relief, ali ovo i jeste film koji bi trebalo da bude zabavan pre svega. Torin je, nasuprot ostatku družine, vrlo strog i namršten i, iako drugačije naravi od svog gramzivog imenjaka iz romana, savršeno se dobro uklapa u postavku cele priče. Richard Armitage je glumac kog sam pre ovog filma video samo u BBC produkciji Robina Huda gde je takođe igrao mračnog i ćudljivog antiheroja, što je uloga koja mu očigledno ide uz crte lica. Pored Šmauga koji spava mirnim snom u Ereboru, ulogu negativca poneo je Azog Skrnavitelj, odranije nepoznati beli ork sa paklenim planom da ugasi Durinovu lozu time što će ubiti Torina. Orci su u ovom filmu gotovo svi animirani, što je jednako i loše i dobro. LotR trilogija je imala čitave armije statista u orkovskim kostimima i to joj jeste davalo posebnu čar, ali kada u jednom filmu ne vidite više od njih desetak onda animacija zarad dodatnog unakaženja i nije tako loša. Sa druge strane, Radagast Mrki je, kao što sam mogao primetiti, stvorio oprečna mišljenja u publici, ali moj je stav da je njegov ekcentrični lik doneo savršenu dozu šašavosti i bajkovitosti nasuprot onim tamnim elementima koji progone likove kroz njihovo putovanje.

Iako nisam ljubitelj 3D filmova, verovatno zbog toga što ni 2D ne vidim kao što su bogovi propisali, u ovom slučaju sam bio više nego zadovoljan vizuelnim delom. Pored toga što je trodimenzionalni prikaz dobar, boje su jake i sjajno se uklapaju u atmosferu, a jedina zamerka koju imam sa ove strane je to što se za vreme akcionih scena i dalje koristi onaj „kamera tamo, kamera ’vamo“ pristup koji mi jako ide na živce i odvraća pažnju od inače sasvim lepe koreografije borbe. Muzika je na sasvim solidnom nivou, iako se primećuje recikliranje tema iz prethodne trilogije jasno je da one imaju svoje mesto u ovom svetu.

Ono što na kraju mogu reći jeste da sam od Hobita dobio više nego što sam očekivao. Roman sam od malih nogu voleo više nego njegova tri mlađa a ozbiljnija brata, i vrlo je verovatno da ću i filmove voleti mnogo više nego one koje smo gledali pre deset godina. Ako želite avanturu, fantastične stvorove, magiju, trolove, bauke i zmaja koji čuva drevno blago, ovo je savršen film za vas. Ako ne želite da se na tri sata vratite u detinjstvo i stavite sebi osmeh na lice, ni Hobit vam neće pomoći.

Priredio: Bane B.