REŽIJA i SCENARIO:
Julie Delpy
ULOGE: Julie
Delpy, Chris Rock, Albert Delpy, Alexia Landeau, Alex Nahon
Čekajući
da se završni deo Linklejterove Before...trilogije, Before Midnight, dogega sa
belosvetskih filmskih fešti do lokalnog bioskopa (ili, puj-puj-puj,
torent-sajtova), kako jedan prosečan ljubitelj filmova sebi da ispuni vreme? Utvrđivanjem
gradiva i ponovnim gledanjem prva dva naslova iz iste, na primer; naravno, može
se, uz Waking Life ili The School of Rock, dopuniti poznavanje režiserovog
opusa, ili, na kraju krajeva, okrenuti se friškom pothvatu Žili Delpi po imenu 2 Days in New York, interesantnoj i
luckastoj smesi žanrova poprilično potcenjenoj od strane nesrpske, satanske i
anarhističke zajednice korisnika sajta ИМДб.цом.
2 Days in New York sa pričom
nastavlja tamo gde je zastao njegov prethodnik, 2 Days in Paris (spojleri na vidiku!): pri kraju prvog filma,
videli smo početak dezintegracije veze Marion, neurotične konceptualne umetnice,
i Džeka, dizajnera enterijera. Francuskinja, koju igra vazda šarmantna Delpi, prevazišla
je tu vezu, iako je iz nje izašla sa sinom o kome se stara, i upustila se u
nešto krajnje ozbiljno sa radijskim novinarom Mingusom (neuobičajeno ozbiljni
Rok), takođe sa detetom. Ipak, kada u posetu dođu njeni otac i sestra sa dečkom
(koji je, inače, Marionin bivši), njihova veza dospeva na opasno kušanje;
neposrednost i uvrnuti običaji njene pariske rodbine suprotstavljaju se lepo vaspitanim
Amerima, i taj je sudar svetova osnova komedije u scenariju Žili Delpi.
Sad, averzija prema takvim i sličnim
sortama šale nekome može biti prepreka da uopšte da ovom filmu šansu, ali mogu
reći – i to je samo moje mišljenje –
da je Žili uspela u nameri da zabavi publiku bez dubljeg gacanja po neukusu.
Tačno, ona se smelo približava granici, nekoliko puta je i dobrano očepi, kada
dijalozi zazvuče kao da ih vode likovi iz ranije faze stvaralaštva Kevina Smita
(često se dese dick & fart jokes),
ali ume da se kontroliše. Takođe, ogroman doprinos su imali i glumci, koji su
obogatili film svojim improvizacijama. Likovi posetilaca (sans jeu de mots)
su pomalo tipski, ali dovoljno (ne)simpatični: Manu, sestrin dečko, haubica je
za ispaljivanje politički nekorektnih doskočica; sestra Roz vidi Marion kao
rivalku u svemu; otac Žano, koga igra Albert Delpi, glumičin otac u stvarnom
životu, ovde je kao neki pan, satir, šta li, energični čičica sklon detinjarijama
i nestašlucima. Sasvim je sigurno da bi film bio šareniji da je Adam Goldberg
ponovio ulogu eks-partnera, ali je mesto njega tu kratak, ali dozlaboga šašav cameo Vinsenta Galoa, pa se gledalac
mora time zadovoljiti.
Reč-dve o uticajima. Kompletna
postava priča o seksu često i posvećeno. Radnja se, kao što naslov govori, odvija u
Njujorku. Ako još spomenem da Kris Rok i Žili Delpi kroz gro filma šetkaju
noseći cvikere debelih ramova – aluzija će vam, pretpostavljam, biti jasna.
Naime, Vudi Alen nije prvi put kročio na francusko tlo filmom Midnight in Paris; tamo je, u telu Delpijeve,
bio već 2007. godine, kada je izašao prvi 2
Days naslov. Ovog puta, rediteljica je u prosečnu alenesku dodala i
prstohvat screwball komedije,
štrcnula malo Kevina Smita i nešto infantilnosti filmova kakve pravi, recimo,
trupa Frat Pack. Kao Ričard
Linklejter nekada njoj, dopustila je glumcima Aleksu Naonu (Manu) i Aleksiji
Lando (Roz) da učestvuju u stvaranju scenarija, što neke razgovore čini
realističnijim a lična zapažanja raznovrsnijim, ali se ne može osporiti
literarni talenat koji ova žena poseduje. (Dobro, ni glumački. Ni režiserski.
Ni pevački – da, ima čitav album.)
2
Days in New York se, kao što će vam reći jedan od najpopularnijih filmskih
sajtova na planeti, neće svideti svakome. On to neće ni pokušavati. Ali će,
svojim neobičnim smislom za humor, odličnom hemijom glavnih glumaca i blesavim
dijalozima, sigurno pronaći svoju publiku. Nedostaje mu koherentnosti i
umerenosti prethodnika, ali ga u nekim pogledima i nadmašuje. Mene je
iznenadio, nadvisivši moja očekivanja; a, ako vam se sviđaju talky filmovi
sa oštrim rečnikom i iščašenim likovima – i vas će.
Нема коментара:
Постави коментар