понедељак, 23. децембар 2013.

DON JON (2013)

SCENARIO I REŽIJA:

Najbolji način za pristupanje temama koje se u široj javnosti posmatraju kao škakljive jeste prići im direktno i bez suzdržavanja. To je upravo ono što je Joseph Gordon-Levitt uradio u svom režisersko-scenarističkom debiju, i mora se priznati da je rezultat više nego dobar. Dakle, u ovih devedeset minuta će se malo rasplesti mreža uvijena oko pitanja koje postoji još otkako je Internet postao deo svakog doma: šta je to sa muškarcima i pornografijom?


Jon je mladić iz New Jerseya, i poprilično je baziran na stereotipima koje o ljudima iz tog kraja imamo, naročito nakon poplave interneta verbalnim i inim brljotinama nazovi zvezdica reality showa koji se u istom gradu odvijao. Dakle, kao što i sam na početku kaže, Jonu su bitne samo izvesne stvari u životu: stan, kola, telo, žene, crkva, porodica i pornografija. Da, pornografija. Arhetip današnjeg mladog muškarca pojačan na 11, Jon je sklon opsesivnoj objektivizaciji svega u svom životu, što je najviše primetno u njegovoj ljubavi prema XXX sadržajima. Naime, kada dođe vikend i vreme da se ode do gostione sa drugarima, Jon, samouvereni frajer kakvim je sebe napravio, daje sve od sebe da se iz svakog izlaska kući vrati barem sa “osmicom ili boljom” kako ne bi razbio niz koji traje već neko vreme. Međutim, zbog pomerene lestvice očekivanja, on ne uspeva naći istinsko zadovoljstvo u seksu budući da ni u jednom trenutku ne prilazi onome što mu pružaju snimci sa raznih tube sajtova čiji je redovni posetilac, te se neretko po završetku seksualnog čina upušta u hand solo sesije kako bi popravio utisak.

Kao što smo već rekli, glavni lik je otelotvorenje svakog konzumenta video materijala za odrasle i to baš zbog toga što će se jedino na taj način svako od nas prepoznati u njemu. Ipak, priča ne cilja ekskluzivno na mušku publiku, naprotiv, već se iz filmske rasprave o nečemu trivijalnom kao što je pornografija uspinje u preispitivanje ljudske sklonosti ka opsesiji na raznim poljima. Pored toga, na probu će se staviti i sposobnost kompromisa, a zapitaćemo se i koliko je u redu menjati se zbog nekoga a koliko, pak, primoravati nekoga da se menja zbog nas. Iako naizgled naivna priča about a guy and his porn, Don Jon vrlo brzo napada neke vrlo ozbiljne i duboke teme, terajući gledaoca da se i sam zapita, ne samo o onome o čemu film govori, nego o količini stvari za koje se grozničavo drži iako mu, u stvari, ne služe ničemu.

Gordon-Levitt apsolutno briljira u naslovnoj ulozi, što je nešto na šta smo već navikli posmatrajući razvoj od talentovanog klinca koji je igrao starmalog oficira za informacije u 3rd Rock from the Sun do glumca koji svoj posao radi bolje od velike većine svoje generacije. Scarlet Johansson je takođe fantastična kao “desetka” na koju se Jon okomi, pretvorivši long game zarad seksa u stvarnu ali disfunkcionalnu vezu. Iako nikada nisam bio ljubitelj pomenute glumice, priznaću da je ovde zablistala više nego inače, pokazavši nam devojku iz Džerzija koja svoju surogat-stvarnost vuče iz potpuno druge vrste pornografije, one emotivne. Na kraju, tu je i Julianne Moore, koja je još jednom pokazala svoje umeće otvarajući glavnom junaku vrata u stvaran svet.

Fantastično je koliko je, uprkos trostrukoj funkciji u stvaranju ovog filma, Gordon-Levitt uspeo da izbalansira sve aspekte kojima se morao baviti, i da pritom iz svojih glumačkih kolega na traku istera ono najbolje i prikaže ljudsku stranu ove blago sulude i nadrealne priče. Pritom, kao što je već rečeno, film ni u kom trenutku ne odstupa stidljivo od svoje glavne teme (koliko god ona potencijalno neprijatna bila za konzervativnije i/ili uštogljenije gledaoce), što je jedan od vrlo bitnih kvaliteta istog. Demistifikacija popularnosti pornografije i vrlo velikodušan i beskompromisan prozor u muški um, na trenutke možda neprijatan, ali definitivno iskren. Od mene preporuka, uz nadanje da će nam JGL u budućnosti pružiti još kvalitetnih dela.

Sročio:
Aleksandar Apić

2 коментара:

  1. meni nije bio dobar. svi likovi su tv tropes, iste fore se ponavljaju, scene sa crkvom i ispovedaonicom dižu tenziju i očekivanja po pitanju fore, ali kada do fore dođe, ona je mlitava.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. my two cents: ni u jednom trenutku nisam osetio da se diže tenzija da bi delivery nekog fazona razvalio publiku. čak, nisam ni stekao utisak da je ovo takav tip filma. da, likovi jesu tropi, ali su to sa razlogom jer se ipak radi o dekonstrukciji stereotipa koja je odrađena sasvim dobro kada pogledaš priču od početka do kraja.

      Избриши