UNDEAD (2003)

REŽIJA, SCENARIO : Michael Spierig, Peter Spierig

GLUMCI : Felicity Mason, Mungo McKay, Rob Jenkins, Dirk Hunter, Lisa Cunningham

 

 

Pošto ste poslušali moju prethodnu preporuku, sada vas je porodica napustila, prijatelji vam se više ne javljaju, spavate na klupi u parku i niste u prilici da ovo pročitate. Nema veze, nastavljamo istim tempom sa uništavanjem života neslutećih ljubitelja blogova, kokica i ostalih malih stvari koje život znače.

 

Undead je pravo malo low budget remek-delo braće Spierig (do tada poznate samo po snimanju reklamnih spotova), vrlo uspešan izlet u carstvo cheesy zombi horor fantastike, bez ikakvog izvinjavanja za svoje treš korene i B produkcijsko životno stanište. U priči imate vanzemaljce, zombi virus, padajuće komete i larger than life likove u malom zabačenom gradiću, a sve to začinjeno jakim australijskim akcentima (u ozploitation maniru) i šašavim specijalnim efektima. Dakle ovo je vrlo neozbiljan film, ko ne voli da gleda heroje koji drže pištolje među guzovima, kače se na zidove mamuzama i trčkaju okolo sa trostrukim sačmarama, odmah mogu da mu preporučim da ga zaobiđe u širokom luku.

 

Budžet filma se procenjuje na nešto što bi sada iznosilo malo preko pola miliona dolara, od čega je većina otišla na glumce i praktične efekte (dotični doduše variraju u kvalitetu, ali su uglavnom solidni). Cela postprodukcija je odrađena na kućnim kompjuterima režiserskog dvojca, što je s obzirom na godinu proizvodnje i konačni izgled filmu impresivna činjenica. Muzika je uglavnom dobro fino uklopljena uz atmosferu i ne odvlači pažnju, ali je mogla biti i bolje snimljena i umiksana. Glumačka postava je uglavnom sastavljena od australijskih TV glumaca, poznatijih po reklamnim spotovima nego po ulogama u filmovima ili serijama. Oseti se da su svi učesnici uživali u snimanju, pošto su izneli svoje karikaturne likove maestralno i napravili ih vrlo prepoznatljivima. Imamo tipičnog heroja koji kroz ceo film komunicira isključivo u formi trailer one-linera izgovorenih dubokim monotonim glasom, policajca koji je šizofrenični kompleksaš koji maltretira sve oko sebe, nesigurnu policajku kojoj je zombi apokalipsa prvi dan na poslu, beskorisni bračni par i ćutljivu protagonistkinju koja prolazi reluctant hero školu.

Već hiljadama puta prežvakavana tema zombi apokalipse ovde je začinjena dozom konfuzije i misterije, pošto se od početka pojavljuju i tuđini skriveni pod kukuljicama, kisele kiše i nasumični zraci koji otimaju ljude i životinje, a i junaci priče relativno brzo otkrivaju zidine sa bodljama koje opasuju grad. Par pametnih obrta dovode priču do ipak drugačijeg zaključka od onog koji je očekivan u filmovima ovog kalibra, a kraj filma je posebno zanimljiv i efektan. Takođe, humor u filmu je u većini slučajeva zdrav i neisforsiran, sa uglavnom uspešnom kombinacijom slapsticka, deadpan humora, crne i karakterne komedije, sve u zdravim dozama.

 

Još jedna stvar koja ovaj film izdvaja u moru sličnih je i očigledna zaljubljenost tvoraca filma u režisere Pitera Džeksona i Sema Rejmija. Sve u ovom filmu podseća na mešavinu ranijih radova ove dvojice (Bad Taste, Evil Dead trilogija, Braindead, Darkman, da budem precizniji), od samog scenarija, preko kamere i editinga, do dijaloga između likova i opšte nadrealne i komično-ozbiljne atmosfere koju film nosi sa sobom. Prema komentarima većine kritičara to je i najveća zamerka koja se iznosi, a sa kojom se lično nikako ne slažem. Pre bih rekao da je film uspešan i pažljivo odrađen omaž toj dvojici režisera nego neki loš pokušaj da se tim stilom pokriju nedostaci koje niskobudžetni filmovi ovog tipa automatski povlače sa sobom (što je prečesta pojava, čak i kod filmova sa mnogo dubljom kesom).

 

Ovaj film je bio dobar (iako ne previše transparentan) dokaz da su braća Spierig vrlo talentovani ljudi zaljubljeni u ono čime se bave i da tek treba očekivati dobre stvari od njih. Do sada nisu imali promašaja, njihov kratki film The Big Picture je bio jako cenjen i gledan na gomili filmskih festivala, a prvi film sa pristojnim budžetom Daybreakers odlično je prošao i kod kritičara i kod publike. Vreme je na njihovoj strani, rekao bih, trenutno završavaju film Predestination (SF sa putovanjem kroz vreme),  a na nama je da čekamo i navijamo da nastave uzlaznom putanjom.