BOY A (2007)

REŽIJA: John Crowley

ULOGE: Andrew Garfield, Peter Mullan, Katie Lyons, Siobhan Finneran, Alfie Owen

Postoji li druga šansa? I pri tom ne mislim na program za naknadno osnovno obrazovanje odraslih, da se odmah razumemo. Može li neko, na primer, dobrano zabajbočiti zbog svog ilegalnog postupka, i, nakon robijanja, izaći kao nov, čist čovek, iz temelja izmenjen? Ili će u njemu i tada ostati ona kriminogena crta, učaurena i izdvojena, ali utamničena iza posve nesigurnih rešetaka njegove duše? Ako se može učiniti nešto da se karma podmiti i zavrti kormilo – šta je to, tačno? I ko, uopšte, donosi odluku o tome da li  je neko zaslužio šansu za novi početak?

SATURDAY NIGHT AND SUNDAY MORNING (1960)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Karel Reisz

ULOGE: Albert Finney, Shirley Anne Field, Rachel Roberts, Bryan Pringle

            Pedesete i šezdesete godine prošlog veka u britanskoj umetnosti obeležio je pokret poznat kao kitchen sink realizam, deo Novog talasa, koji je, nalik Zolinom naturalizmu 19. veka, Muze spuštao među ljude, u masu, u fabrike i u kuhinje, u sivi smog svakodnevice. Glavni likovi su postali antiheroji iz radničke klase, ljutiti mladići koji svoje vikende ispijaju u pabovima, a ostatak slobodnog vremena vitlaju pesnicom ka sistemu ili bivaju dorabotnici u brakovima precvalih dama. Ova faza u umetnosti (kitchen sink = sudopera) je svoje ime dobila po jednom radu slikara Džona Bratbija, iz njegove serije slika kuhinjskih predmeta i pomagala, što je, na neki način, trebalo da pokaže kako je glavni interes tadašnjih stvaralaca – oslikavanje banalnosti života, život sam po sebi, grub i sirov, bez dorade i ulepšavanja. Saturday Night and Sunday Morning Karela Rajsa je pristojan predstavnik žanra: ne prvi, ali, sasvim sigurno, jedan od najupečatljivijih u toj tmurnoj hrpi.