BOY A (2007)

REŽIJA: John Crowley

ULOGE: Andrew Garfield, Peter Mullan, Katie Lyons, Siobhan Finneran, Alfie Owen

Postoji li druga šansa? I pri tom ne mislim na program za naknadno osnovno obrazovanje odraslih, da se odmah razumemo. Može li neko, na primer, dobrano zabajbočiti zbog svog ilegalnog postupka, i, nakon robijanja, izaći kao nov, čist čovek, iz temelja izmenjen? Ili će u njemu i tada ostati ona kriminogena crta, učaurena i izdvojena, ali utamničena iza posve nesigurnih rešetaka njegove duše? Ako se može učiniti nešto da se karma podmiti i zavrti kormilo – šta je to, tačno? I ko, uopšte, donosi odluku o tome da li  je neko zaslužio šansu za novi početak?

ROPE (1948)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Alfred Hitchcock

ULOGE: James Stewart, John Dall, Farley Granger, Edith Evanson, Joan Chandler

U gradu Čikagu, ispred nosa šesnaest hiljada njegovih policajaca verovatno zauzetih jurnjavom za Džordžom, Nejtan Leopold i Ričard Loub, besposleni studenti-buržuji, kidnapovali su i ubili četrnaestogodišnjeg Roberta Frenksa krajem maja 1924. godine. Poneseni Ničeovom teorijom o natčoveku (koja je, sećate se, bila bliska srcu i umu jednog malicioznog molera iz nemačke istorije), sa željom da počine savršeni zločin kao njihovim jedinim motivom, dakle, čisto radi zato, odali su se tom nedelu, a otada se mnogo dela, što filmskih, što književnih, pobavilo njihovim sudbinama i sudbinom njihove žrtve. Konopac, pozorišni komad Patrika Hamiltona iz 1929. godine, prepakuje tu priču ubacivši nove trenutke, a veliki Alfred Hičkok predstavu prilagođava svom omiljenom mediju, i – krajnji ishod je danas pred nama.

THE SESSIONS (2012)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Ben Lewin

ULOGE: John Hawkes, Helen Hunt, William H. Macy, Moon Bloodgood

            Šta sve možeš da uradiš kad imaš milion dolara? Možeš se, praktično, osigurati za čitav život, ako su ti prohtevi razumni. Autić, stanče, vikendica. I malo šuški za obložiti jaknu pred izlazak sa društvom. Dakle, mogao bi, i to naročito ako živiš u Srbiji, uz pomoć tih šest ništica sništiti većinu svojih problema. ILI. možeš kamarisati te pare i reći – ajde da mi snimite film u kom Džon Hoks igra čoveka prikovanog za krevet i „gvozdena pluća“, a Helen Hant njegovog seks-surogata. E, da: H.H. da bude gola. Stalno.

            Istina, ne preterujem; film ne odmakne daleko, a mi smo već na „ti“ sa intimnim oblastima njenog tela. Ali... no, to vam je, deco, neka druga priča.

ARGO (2012)

REŽIJA: Ben Affleck

ULOGE: Ben Affleck, Bryan Cranston, Alan Arkin, John Goodman

Umetniku je teško da bude objektivan. Nemoguće, čak. Leonardo može naslikati Đokondu; kao što i jeste, na kraju krajeva. Ali, da je ta ista žena nekim čudom ovladala vremeplovidbom i, nekog sumornog jutra, pokucala na vrata jednog španskog ekscentrika sa špicastim brcima tražeći da mu pozira, na slici koja bi tom saradnjom nastala ona bi se verovatno javila nakalemljena na telo antropomorfne vučice, dok joj pasta al dente curi iz nosa i obmotava se oko vratova Romula i Rema koji mirno spiju na njezinim ogoljenim dojkama. Elem, znate šta želim reći. Tako je i ovaj film, američki, je l’ te, raspleo storiju iz jednog jedinog, svog ugla, ne trudeći se da drugu stranu, onu koja je nepoznatija ostatku sveta, osvetli i opravda joj postupke.