субота, 27. април 2013.

WILD BILL (2011)



REŽIJA I SCENARIO: Dexter Fletcher



Za one kojima je ime Dekstera Flečera poznato i drago, imam jednu lepu vest. (Kasni godinu i po dana, doduše, pa stoga teško da vam otkrivam topu vodu – ali je svejedno lepa.) Vaš miljenik je, naime, rešio da okuša svoje mogućnosti i sa druge strane objektiva, a latio se i pera, te je bio i koscenarista svog rediteljskog prvenca. Sad, za ove druge, koji to ime čuju prvi put – gledali ste Lock, Stock and Two Smoking Barrels? Da? Onda ga znate. Ne Stingov sin. Ne poludžindžer. Ne Transporter. Onaj četvrti, da, da. Taj. (Autor na ovom mestu skreće pažnju na činjenicu da su mu poznata i imena drugih glumaca iz prve postave tog filma Gaja Ričija, i da je tekst otvorio na ovaj način isključivo iz želje da zabavi čitaoca. (U čemu je, naravno, podbacio.))

Elem, Flečer nam je spremio film o bivšem kriminalcu nižeg ranga Vilijamu Hejvordu, „Divljem Bilu“ iz naslova, koji se, nakon osam godina provedenih u ćuzi, vraća u stari stan u istočnom Londonu (dok nam saundtrek pušta Kleš i legendarnu stvar Guns of Brixton). Tamo zatiče svoje sinove, sada već poodrasle – jedan pretpubertetlija, drugi nasred tinejdžerluka – koje je majka, u međuvremenu, ostavila i klisnula za Španiju sa novim izabranikom srca joj. Njegov povratak nije dočekan burnim ovacijama: štaviše, stariji sin ne želi da Bil bude u njihovom stanu, ali je primoran da ga privremeno primi, jer Socijalno želi da se uveri da su dečaci bezbedni i da žive sa odgovornim starateljem, Bilom, u ovom slučaju. Na prvu loptu, on smatra da nije vajan za očinstvo, jer svoju decu i ne poznaje kako valja, ali rešava da ostane koliko je potrebno. U međuvremenu se za njega interesuju i bivši ortaci po kriminalu, ali ih on izbegava, jer je odslužio svoje i dobro naučio da se sa zakonom ne treba i ne sme igrati. (Što se njima nimalo ne sviđa, naravno.) Da zlo bude veće, Džimi, mlađi Bilov sin, pokazuje tendencije da i sam jednoga dana doživi očevu sudbinu, jer ga, zbog nemogućnosti da krivično odgovara, lokalni dilerčići koriste kao posrednika sa kupcima. Divlji Bil ima težak zadatak – da se dovede u red, da se drži podalje od nevolje, i, konačno, da objedini porodicu, barem na kratko.

Čarli Krid-Majls (lice poznato nam iz Harija Brauna i Oldmanovog Nil By Mouth) blista kao bivši diler (i uživalac) koji pokušava da se snađe na slobodi i u novostečenoj roli ćaleta. Bil ne drži uvek sve konce u rukama; igra po pravilima, na sigurno, u strahu od povratka u ćorku. Svesrdno pozdravljam izbor za tumača glavne uloge; nakon završetka filma, teško je zamisliti bilo koga drugog namesto njega, jer Krid-Majls, pored toga što svojom pojavom odaje utisak nekoga ko je hodio svetom i radio štošta, udahnjuje Bilu život dodeljujući mu neke zanimljive pojedinosti (kao, recimo, onaj gegavi hod). U izvrsnoj ekipi, sačinjenoj pretežno od Flečerovih poznanika i drugara, ističu se Leo Gregori kao Ti, samouvereni šefić iz bloka, Liz Vajt, koja igra kuju dvadesetčetvorokaratnog srca, i, posebno, Endi „Golum“ Serkis, čije su scene, nažalost, sramno malobrojne.

Flečerov scenario, napisan u saradnji sa Denijem Kingom, realno prikazuje život na istočnoj strani ostrvske prestonice, duhovit je, ali i dosta odvažan, ako se uzme u obzir vreme izlaska filma – što će reći, zima pred Olimpijske igre koje su se održavale u istom gradu – jer su ulice Londona prikazane kao nesigurne i pune raznovrsnog šljama. Oslikava realnost, ponekad presurovu, ali nikada ne tera gledaoca na povraćanje ili skretanje pogleda, zahvaljujući  humoru koji je vešto raspoređen po scenariju i majstorski tempiran. (Istina, postoje scena ili dve zbog čijih mi je tematika bilo malo neprijatno, ali one, srećom, traju kratko i ne zadržavaju se dugo u svesti, pa samim tim i ne narušavaju opštu sliku o filmu.)

Ovo je prvi pokušaj glumca Flečera da zaradi sebi mesto na špici kraj titule režisera, i, kao takav, odličan je. Naravno, daleko je od savršenog; ima mnogo opštih mesta i tipskih likova – i sam zaplet nije nešto što ranije nismo videli; ali je u njemu dovoljno šarma, iskrenosti i topline da može da se svidi svima, bez obzira na godine i pol. Dekster Flečer, iskusni glumac (aktivan je skoro 40 (četrdeset!) godina), uhvatio je trik il’ dva od slavnih režiserskih imena sa kojima je radio, što se da videti i po ovom ostvarenju. Verujem da možemo uskoro očekivati i nove njegove neglumačke poduhvate, i radovati se njima, jer je ovo film koji bi mu mogao dati dobar vetar u leđa, kao i potrebu da nadmaši svoje trenutne domete: Wild Bill mi je dao više nego što sam očekivao, iako manje no što se moglo.


 

Нема коментара:

Постави коментар