WILD BILL (2011)

REŽIJA I SCENARIO: Dexter Fletcher

ULOGE: Charlie Creed-Miles, Will Poulter, Sammy Williams, Liz White, Leo Gregory, Andy Serkis, Jason Flemyng

Za one kojima je ime Dekstera Flečera poznato i drago, imam jednu lepu vest. (Kasni godinu i po dana, doduše, pa stoga teško da vam otkrivam toplu vodu – ali je svejedno lepa.) Vaš miljenik je, naime, rešio da okuša svoje mogućnosti i sa druge strane objektiva, a latio se i pera, te je bio i koscenarista svog rediteljskog prvenca. Sad, za ove druge, koji to ime čuju prvi put – gledali ste Lock, Stock and Two Smoking Barrels? Da? Onda ga znate. Ne Stingov sin. Ne poludžindžer. Ne Transporter. Onaj četvrti, da, da. Taj. (Autor na ovom mestu skreće pažnju na činjenicu da su mu poznata i imena drugih glumaca iz prve postave tog filma Gaja Ričija, i da je tekst otvorio na ovaj način isključivo iz želje da zabavi čitaoca. (U čemu je, naravno, podbacio.))

GET CARTER (1971)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Mike Hodges

ULOGE: Michael Caine, Ian Hendry, Britt Ekland, John Osborne, Bryan Mosley

ZABAVNA ZABELEŠKA: Reditelj Hodžiz je za tumača uloge Džeka Kartera isprva imao na umu Ijana Hendrija, koji se u završnoj verziji filma pojavljuje kao smutljivac Erik Pejs, ali je rola na kraju pripala Majklu Kejnu. Hendri mu to nikada nije oprostio.

            Momku sa jednom tako dugom, ispunjenom i uglavnom kvalitetnom karijerom, kakav je Moris Miklvajt (alijas Majkl Kejn), teško nalazimo onu jednu, veliku, pravu ulogu koja ga definiše kao glumca. To može biti poručnik Bromhed iz filma Zulu, koji ga je učinio zvezdom; Hari Palmer, špijun koga je igrao u pet filmova (prvi je The IPCRESS File); Alfi, kokni ženskaroš iz šarenih šezdesetih; Majlo Tindl, energični rival Olivijeu u genijalnoj misteriji Sleuth; ili, pak, Alfred, batler Brusa Vejna iz Nolanovog betmenskog serijala, po kome je, u osmoj deceniji života, postao poznat mlađim naraštajima. Pa, ipak, za njegov film Get Carter, o kome ću danas naškrabati štošta, može se reći da je inspirisao i definisao nekoliko narednih generacija filmadžija, i otvorio novo poglavlje u britanskoj kinematografiji. Znate Gogoljev Šinjel i ono što je Dostojevski za nj izgovorio? Ili Zmajev „izvor“ i Dučićev odnos prema istom? E, taj fazon. Evo, preći ću granicu pristojnosti i reći da, bez Kartera i njegove zaostavštine, možda ne bi bilo ni Gaja Ričija i Čađavih dvocevki ili sličnih kvalitetnih naslova.