NOW YOU SEE ME (2013)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Louis Leterrier

ULOGE: Jesse Eisenberg, Isla Fisher, Woody Harrelson, Dave Franco, Mark Ruffalo, Morgan Freeman, Michael Caine, Mélanie Laurent

Vau, kakva ekipa, pomislio sam gledajući trejler. Tu je kovrdžavi iz Fejsbuk filma (i nije kovrdžav, mada lokne kompenzuje presmešnom bradicom), matori asovi, Crnoga Viteza drugari, Friman i Kejn; proćelavi Vudi Harelson, ne da se godinama; simpatično-iritantni Rafalo, najfriškiji igrani Hulk; i, gle! evo i Šošane iz Inglourious Basterds i Boratove žene! Plus magija, jurnjave, ludilo; o, proročanstva svetih otaca su se obistinila! Ali... Moj hajp se, već nakon petnaestak minuta, prosuo po podu poput staklenobradog teškaša, i nije se, jadnik, pridigao ni kada je odjavna špica stala odmotavati svoju rolnu imena.

GET CARTER (1971)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Mike Hodges

ULOGE: Michael Caine, Ian Hendry, Britt Ekland, John Osborne, Bryan Mosley

ZABAVNA ZABELEŠKA: Reditelj Hodžiz je za tumača uloge Džeka Kartera isprva imao na umu Ijana Hendrija, koji se u završnoj verziji filma pojavljuje kao smutljivac Erik Pejs, ali je rola na kraju pripala Majklu Kejnu. Hendri mu to nikada nije oprostio.

            Momku sa jednom tako dugom, ispunjenom i uglavnom kvalitetnom karijerom, kakav je Moris Miklvajt (alijas Majkl Kejn), teško nalazimo onu jednu, veliku, pravu ulogu koja ga definiše kao glumca. To može biti poručnik Bromhed iz filma Zulu, koji ga je učinio zvezdom; Hari Palmer, špijun koga je igrao u pet filmova (prvi je The IPCRESS File); Alfi, kokni ženskaroš iz šarenih šezdesetih; Majlo Tindl, energični rival Olivijeu u genijalnoj misteriji Sleuth; ili, pak, Alfred, batler Brusa Vejna iz Nolanovog betmenskog serijala, po kome je, u osmoj deceniji života, postao poznat mlađim naraštajima. Pa, ipak, za njegov film Get Carter, o kome ću danas naškrabati štošta, može se reći da je inspirisao i definisao nekoliko narednih generacija filmadžija, i otvorio novo poglavlje u britanskoj kinematografiji. Znate Gogoljev Šinjel i ono što je Dostojevski za nj izgovorio? Ili Zmajev „izvor“ i Dučićev odnos prema istom? E, taj fazon. Evo, preći ću granicu pristojnosti i reći da, bez Kartera i njegove zaostavštine, možda ne bi bilo ni Gaja Ričija i Čađavih dvocevki ili sličnih kvalitetnih naslova.