THE BISHOP'S WIFE (1947)

REŽIJA: Henry Koster

ULOGE: Cary Grant, David Niven, Loretta Young, Monty Woolley, James Gleason

Nije potrebno da reklamne blokove okupiraju spotovi koji promovišu jedno jetrojedno bezalkoholno piće, da bismo shvatili da ulazimo u sezonu praznika. Oni se sjure u naše živote, posipajući nas pahuljama, mehurićima šampanjca i kičastim all-star pesmičcima iz Slobinih godina, a mi im se prepustimo, kao u transu, prošaputavši evo, već je Božić uz neizostavnu himnu ružičanstvene gospođe Kemiš.

Elem, pošto su pomenuti već neizbežni, a televizijske stanice verovatno planiraju neumorno repriziranje novogodišnjih dogodovština porodica Popadić i Golubović, tu smo da vam budemo svetionik pri sastavljanju valjanog blagdanskog filmskog programa. Prva na lageru nam je The Bishop's Wife, dobrodušna komedija Henrija Kostera, o čijem smo filmu Harvey i ovde pisali prošle godine.

Henri Broam, koga igra slavni i mnogopoštovani Dejvid Niven, sredovečni je biskup na monomanskoj misiji – u poslednje vreme, on se u potpunosti posvetio sakupljanju sredstava za podizanje nove katedrale, jer je crkvica u kojoj je do sada držao službe postala premala za njegove potrebe. Sponzore pronalazi veoma teško, a čak i oni koji su obećali bilo kakvu značajniju sumu imaju nekakve sulude i sebične prohteve koji se kose sa njegovom namerom, te je prinuđen da, zarad višeg cilja, razmisli o ulizivanju i gaženju svojih principa.

Za to vreme, Džulija, njegova naslovna žena koju glumi Loreta Jang, oseća se vrlo zapostavljeno. Ona shvata muževljevu opsesiju izgradnjom hrama, ali ne može da skrije nezadovoljstvo zbog toga što pri tom trpi njihov bračni i porodični život, pa je jedino što sada u životu želi – da Henriju neko odlomi parčence posla i dopusti mu da sa, makar za praznike, svojim najbližima provede malo vremena.

Kao odgovor na njene molitve, dolazi prafrajer Keri Grant u obličju pravog-pravcatog anđela (wings not included) sa svetovnim imenom Dadli. Biskup isprva misli da je Dadli produkt njegove uobrazilje, tek maglovita nuspojava teškog rada na traženju ktitora, ali se vremenom, kada se ovaj neprimetno ušunja u srca žene mu i potomčice, počinje, koliko-toliko, privikavati na njegovo postojanje. Anđeo je samo vodič, katalizator ispunjenja želje, i kada bude otišao, nestaće i svako sećanje na njega, osim ideje čijem je ostvarenju doprineo. Ipak, ovaj neobični božanski izaslanik nije tu samo da bi iskamčio lovu od bogatih bakutanera – svrha njegove posete je mnogo uzvišenija, i moraće čak i da ide protiv sebe da bi je ispunio.

Da su se Robert Nejtan, autor romana koji je predstavljao literarni predložak za film, a kasnije i scenaristi – među kojima se, iako nenaveden u spisku ekipe zbog svog malog udela, nalazio i Bili Vajlder – poveli onom ustaljenom, ali neproverenom tvrdnjom da su anđeli bespolna (ne)bića, od radnje ovog filma ne bi ostalo ništa osim repova. Umesto toga, odlučili su da ga podvrgnu testosteronskoj terapiji, pa je sledeći logičan potez bio unajmljivanje holivudskog lepotanera Granta, koji je Dadlija opskrbio dodatnom dozom šmekerice.

Teško je opisati njegovu izvedbu: deluje kao da se ne trudi mnogo, nema tu glumačkih bravura i grimasa za čitanke. Čitav film, on praktično izgleda, šetajući se kulerski kroz scene. Ali, kada zagrebemo površinu, ugledaćemo divnu glumu, prikaz dostojan lika koji tumači, i shvatiti da za dočaravanje stvorenja sa rajskim pedigreom i ne treba koristiti method acting, koliko prirodno ponašanje i dobar komičarski tajming, kojih Keriju nikad nije falilo.  I Niven i Loreta Jang su svoje role lepo izneli, s tim što su pri tom dočaravali znatno više emocija; Niven posebno kada mu se učini da se neznanac počeo preterano raskomoćivati u njegovom domaćinstvu. Još treba spomenuti i Montija Vulija koji je, po meni, vrlo upečatljiv kao učenjak-agnostik.

Može se reći da Biskupova žena, pre svega zbog svoje praznične atmosfere i poruke koja odiše ljudskošću, ima pojedinih sličnosti sa Kaprinim savršenim feel-good klasikom It's a Wonderful Life. No, pored tih motiva, zajednički su im i deca-glumci Kerolin Grajms (ovde igra biskupovu ćerku Debi, u drugom filmu Zuzu, najmlađeg člana porodice Bejli), kao i Bobi Anderson, koji je kod Kapre imao istaknutiju ulogu mladog Džordža Bejlija, dok se ovde morao zadovoljiti sa tek nekoliko rečenica koje izgovara kao vođa grupe grudvača.

Henri Koster je na mestu reditelja nasledio Vilijama A. Sajtera, čija je raspodela uloga bila pomalo, hm, čudna; naime, dotični gospodin je Grantu dodelio ulogu sveštenika, a Nivena odredio za anđela, ali su se po dolasku Kostera stvari promenile, jer je on prepoznao sposobnosti i kvalitete i jednog i drugog. Grant je, nakon toga, neko vreme patio za ulogom biskupa, ali je vremenom prihvatio novo ruho, koje kritičari i danas ubrajaju u njegove kvalitetnije performanse.

The Bishop’s Wife je jedan od zaboravljenih naslova čija se radnja odvija u neposrednoj blizini Božića. Može delovati kao da ga je vreme pregazilo, ali je to varka – on je podjednako bajkovit i danas. Istina, specijalni efekti izgledaju smešno prema današnjim CGI standardima, ali mu ta nesavršenost daje neki šmek ljudskosti, pa su, meni barem, još simpatičniji. Šarmantni Keri Grant, vrlo dobri Dejvid Niven i Loreta Jang, potpomognuti solidnim sporednjacima i zahvalnim scenarijem, ovoj komediji sa primesama fantastike udahnjuju život i čine je dugovečnom.

Iako vera i religija, kao i u većini filmova o ovom hrišćanskom prazniku, igraju značajnu ulogu, one ipak nisu presudne i nije potrebno pripadati određenoj konfesiji, niti čak biti vernik, da bi se u ovom ostvarenju uživalo. Dovoljni su otvorenost duha, ljubav prema starom Holivudu i želja da se ovo doba godine uparadi kako valja i trebuje, i oboji se filmskim nedostatkom boja.