FALLING DOWN (1993)

REŽIJA: Joel Schumacher

ULOGE: Michael Douglas, Robert Duvall, Barbara Hershey, Rachel Ticotin, Tuesday Weld

Prvi susret sa Bilom Fosterom doživeo sam nesvesno, bez svog znanja. Na teveu je išao tada najfriškiji spot Fu Fajtersa; frontmen Dejv Grol se u njemu, noseći belu kratkorukavnu košulju sa kravatom, nađe zaglavljen u saobraćajnoj gužvi i, isprovociran spoljnim nadražajima, izađe iz auta, te se krene suprotstavljati svakom ko mu prepreči put ili se prema njemu ne ponaša kako dolikuje. Tek nedavno, kada sam tražio titlove za film o kome ću ponešto reći u narednim pasusima, shvatio sam da je Walk Fajtersa njegova parodija, ali, možda i više od toga, omaž tom uratku Džoela Šumahera.

Znam šta mislite: Šumaher? Zašto, pobogu? Razumem vas, i meni to ime raspiruje pepeo sa ružnih sećanja. Pošto nam je u Betmenu i Robinu izmasakrirao oči i razum ludostima kao što su šišmiš-bradavice, složićete se: svi ga pomalo posmatramo kao nekog komšiju-osuđivanog prestupnika, koji stalno obećava i podseća da više neće podmetati požare ili spopadati maloletnike u obližnjem parku, ali ipak niko od nas ne odlazi prvo njemu kada ponestane šećera. Ja sam se, eto, poneo mišlju da je Falling Down ipak nastao pre pomenutog (zlo)dela, pa da, samim tim, ne bi trebalo ni da bude toliko loš. Jesam li bio u pravu? Čitajte dalje.

SEARCHING FOR BOBBY FISCHER (1993)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA I SCENARIO: Steven Zaillian

ULOGE: Max Pomeranc, Ben Kingsley, Laurence Fishburne, Joe Mantegna, Joan Allen

            Bobi Fišer – kakvo čudo od čoveka, poremećena inteligencija sa rukama i nogama, hodajuća kontradiktornost izletela pravac iz Manovog romana! Ninajući se na ljuljašci genija dodirnuo je oba pola, podigao prašinu, učinio da mu se ljudi dive i da ga preziru, a onda nestao. Ne jednom – nekoliko puta, čak. Posle svetskog prvenstva 1972. godine, povukao se iz svih takmičenja, ispario skoro potpuno, da bi tek s vremena na vreme izranjao iz mase: jednom je čak bio i uhapšen, zbog toga što je navodno odgovarao opisu pljačkaša tek orobljene banke – smatrao je da su mu smestili; da je taj pritvor udar na njegovu ličnost. Zbog meča sa Borisom Spaskim u tadašnjoj Jugoslaviji, koja je u to vreme, kao što pamtimo, bila pod sankcijama (dakle, zabranjivana su joj bilo kakva sportska dešavanja), izgubio je državljanstvo Sjedinjenih Država, pa se do kraja života potucao po raznim zemljama sveta, zaključno sa Islandom. Taj prometejski meč, odigran na Svetom Stefanu i u Beogradu, ali i Fišerov antiamerički stav uopšte, učinio ga je večnim prijateljem srpskog naroda, što je pre nekoliko godina umalo rezultovalo imenovanjem jedne ulice u prestonici po njemu. (Ja ga, iskreno, više cenim kao vanrednog šahistu no kao nosioca bilo kakvih stavova, ali – to je samo moje mišljenje.)