MONSIEUR VERDOUX (1947)

REŽIJA: Charles Chaplin

ULOGE: Charles Chaplin, Mady Correll, Audrey Betz, Marilyn Nash, Martha Raye

Godine 1947. Čarli Čaplin je ubio Malog Skitnicu. Mučki, u mračnoj ulici, da niko ne vidi, rascopavši mu glavu ciglom frtaljušom. Gospodin Verdu, njegov drugi ton-film, predstavlja drugačiji pothvat u karijeri ovog autora, pravi zaokret ka ozbiljnosti, pošto je čak i glavni lik Velikog diktatora umnogome ličio na tu simpatičnu hulju kojom je Čaplin kupio svet. Naravno, američka publika, izmorena gubicima u Drugom svetskom, bila je razočarana novim njegovim uratkom, jer ju je u njemu, umesto smehotresnih zavrzlama i slapstick vratolomija na kakve je navikla, dočekao ton neobično mračan za ovog stvaraoca, ispunjen crnohumorstvom i sumornim trenucima.

QUEL MALEDETTO TRENO BLINDATO a.k.a. THE INGLORIOUS BASTARDS (1978)

REŽIJA: Enzo G. Castellari

ULOGE: Bo Svenson, Fred Williamson, Peter Hooten, Michael Pergolani, Jackie Basehart, Ian Bannen

Molim vas, zapitajte se na trenutak: zašto gledam filmove? Pitanje je to sa naizgled jednostavnim odgovorom. Ali da li je zaista tako? Ili on iziskuje malo bunarenja po sopstvenoj psihi? Neko u sedmoj umetnosti vidi način za prikupljanje znanja o stvarima koje ga zanimaju; drugi je, pak, koriste za istraživanje i opipavanje manje poznatih prostranstava ljudske prirode; dok treći, na primer, filmu dopuštaju da im prekrati vreme i zabavi ih. Ako pripadate trećoj skupini ljudi, bocnite dugme na plejeru, ubacite disk sa ovim filmom, i predajte se svemu što vam on sprema. Ako je mogao Tarantino – zašto ne biste i vi?

ERNEST & CÉLESTINE (2012)

REŽIJA: Stéphane Aubier, Vincent Patar, Benjamin Renner

GLASOVI: Lambert Wilson, Pauline Brunner, Patrice Melennec, Féodor Atkine

Bio neki sumrak. Bašte ulicom prosipale kofe mirisa noćnih frajli, i taj je potočić, ponet vetrom, i do mojih odaja dožuborio. Letnja milina – kokice na stolu, prst nestrpljiv da play dugmencetom okine nekakav mračnjački film, dok pivska pena lenjo zapljuskuje rubove krigle i zove na srkutanje. Kad, odjednom, začu se prasak, i prozor se rascangrta po meni, pivkanu i ostatku sobe, a na sto, porušivši i porazbijavši sve što je na njemu stajalo, pade cigletina, pravo pravcato parče građevinskog materijala, uvijena u papirić na kom stajaše: BOLEJ BIH VAM BILO DA ID00TJI FILN O KOM TJETE PI$ATI B00DE CRTAN!

Poruka je, iako blago kriptična, bila jasna: mi, blesavi ljudi vašeg omiljenog bloga, potpuno smo zaspostavili mališane. Dugo se njima nismo posvetili – i cigla koja narušava mir avgustovskog predvečerja je sasvim logičan ishod. Tako smo malo razmotrili opcije, raščeprkali novije animirane uratke, pa, u nameri da usrećimo (prema Fejsbuk statistici) tri procenta naših čitalaca, odlučili da crtać koji će ublažiti njihov gnev bude – Ernest & Célestine, oldskul veselica iz francusko-belgijske kuhinje.