WRECK-IT RALPH (2012)

REŽIJA: Rich Moore

ULOGE:  John C. Reilly, Sarah Silverman, Jack McBrayer, Jane Lynch, Alan Tudyk

Crtaći, za razliku od filmova, svojim tvorcima pružaju daleko veću – skoro neograničenu – količinu kontrole nad konačnim proizvodom. Sve je pažljivo sračunato, te su nepotrebne scene, čak i suvišni pokreti, dovedeni do apsolutnog minimuma. To je prava umetnost, gde je svaki detalj namerno, smisleno umetnut, pa tako čak i najgori crtać poseduje određenu dozu kvaliteta koja se retko sreće na filmu.

Svaki medij mora biti svestan svojih snaga i razlika, kako bi svoje potencijale iskoristio do maksimuma. Crtani je, stoga, uspešan samo ako je do te mere ubedljiv da njegovu priču ne možete da zamislite ispričanu u bilo kom drugom obliku. Najbolji primer je (verujem) svima poznata Priča o igračkama. Da su igračke kojim slučajem glumili likovi koji su im inače pozajmljivali glasove, film bi izgledao uznemiravajuće, na ekranu ne bismo registrovali lutke, već bode-oči digitalno smanjenog Toma Henksa i Tima Alena, obučene u kauboja i svemirca. Ali, crtaći takođe nisu filmovi, i tome ni ne treba da streme. Ako je priča mogla biti jednako efikasno predstavljena kao film - da li je onda uopšte trebalo praviti crtać?

THE HOBBIT: THE DESOLATION OF SMAUG (2013)

REŽIJA: Peter Jackson
ULOGE: Ian McKellen, Martin Freeman, Richard Armitage


“It's a dangerous business, Frodo, going out your door. You step onto the road, and if you don't keep your feet, there's no knowing where you might be swept off to.”

Tolkin je još davno, govoreći kroz Bilbov lik, predstavio istinu koja je dobro poznata svakome ko je ikada osetio svrab u đonovima i potrebu da se odmetne u nepoznato. Iako je u pitanju priča stara 75 godina, prošle zime smo, u društvu trinaest patuljaka, jednog čarobnjaka i jednog neuobičajeno odvažnog hobita, krenuli na staro-novo putovanje, znajući gde idemo i šta nas čeka na njegovom kraju, ali potpuno nesvesni puta koji će nas do cilja dovesti. Iako ta odiseja još uvek nije završena, sada smo za jedan veliki korak bliži koncu priče.

HOW TO EAT FRIED WORMS (2006)

REŽIJA i SCENARIO: Nat Faxon, Jim Rash

ULOGE: Liam James, Sam Rockwell, Toni Collette, Steve Carell, AnnaSophia Robb, Allison Janney, Maya Rudolph, Amanda Peet

- See more at: http://www.beztitlova.com/2013/12/the-way-way-back-2013.html#more

REŽIJA i SCENARIO: Nat Faxon, Jim Rash

ULOGE: Liam James, Sam Rockwell, Toni Collette, Steve Carell, AnnaSophia Robb, Allison Janney, Maya Rudolph, Amanda Peet

- See more at: http://www.beztitlova.com/2013/12/the-way-way-back-2013.html#more

REŽIJA i SCENARIO: Nat Faxon, Jim Rash

ULOGE: Liam James, Sam Rockwell, Toni Collette, Steve Carell, AnnaSophia Robb, Allison Janney, Maya Rudolph, Amanda Peet

- See more at: http://www.beztitlova.com/2013/12/the-way-way-back-2013.html#more

REŽIJA: Bob Dolman

SCENARIO: Bob Dolman, Thomas Rockwell (knjiga)

ULOGE: Luke Benward, Adam Hicks, Tom Cavanagh, Kimberly Wiliams-Paisley

Deca, onako kako su prikazana u ostvarenjima iz Holivuda, najčešće boluju od „minus četiri ili plus četrdeset“  sindroma, kako ja to volim da zovem. Praktično, to znači da se na filmu prosečan desetogodišnjak ponaša ili kao šestogodišnjak ometen u razvoju, ili kao starmali od pedeset godina, čiji je zadatak u filmu da poput magičnog crnca, bude zreliji od cele ekipe koja ga okružuje i obasipa ih životnim mudrostima kao Aristotel iz trećeg pet.

 

Filmovi koji decu drugačije tretiraju su retki i sve ih je manje, i stoga ih neizmerno poštujem. Film Kako jesti pečene crve iz sad već davne 2006. godine  je, koliko je meni poznato, najsvežiji takav film, ako ne računamo neka animirana ostvarenja (a i do njih ćemo doći, samo polako).