ALL ABOUT EVE (1950)

REŽIJA i SCENARIO: Joseph L. Mankiewicz

ULOGE: Bette Davis, Anne Baxter, George Sanders, Celeste Holm, Gary Merrill, Thelma Ritter, Marylin Monroe

Ne znam za vas, ali ja sam Beti Dejvis uvek video kao stranjsku Tanju Bošković zaposednutu Nečastivim. I, ako se zagledate, skoro da je tako: dotična ima sličnu konturu lica, istu talasastu kosu, ali oči nešto snenije, dublje i ispucalijih kapilara od onih koje nosi vazda cenjena i od svakoga voljena madam Bošković. Ali, ovaj tekst neće biti oda čuvenoj gospođici-gospođi Loli Golubović, već mali znak pažnje jednoj od najčuvenijih diva starog Holivuda, kao i filmu sa najviše nominacija za oskara – čitavih 14 (četrnaest!), što je rekord koji je, tek pola veka kasnije, uspela da izjednači Kameronova drama-suzokradica o šatro nepotopljivoj brodici.

Ako bih rekao da sam izbegavao njene filmove – lagao bih kao pas. (To „kao pas“ je izlizano, u svakodnevnom govoru uvreženo poređenje koje, bar po mojim iskustvima, nema potporu u logici. Ali ne smem da potpišem da, ne znam, određene rase nemaju izrazite sklonosti prema krivljenju činjenica ili zaobilaženju istine. U stvari, ne bi me čudilo da, recimo, pekinezeri izmisle ponešto da bi bili zabavniji u društvu i kompenzovali to što nisu preterano blagosloveni u domenu lica. Ali, oprostite: skrećem sa teme.) Kao što rekoh, nisam je izbegavao, ali nisam podrobnije pogledavao njene uratke, iako se izvestan broj njih lakta za poziciju na vrhu većine lista najboljih filmova svih vremena. Sada, kada sam joj dao priliku, vidim i zašto je to tako – Beti je bila genijalna jedna ženica, i svakom naslovu u kome se pojavljivala dala je života i harizme. O njoj i njenoj izvedbi pljusnućemo kasnije još koju reč; a sad, nešto o samom filmu.

Beti Dejvis ovde igra Margo Čening, precvalu doajenku pozorišnog glumišta na pragu pete decenije svog života, sa osetnim znacima krize srednjih godina. Sa njom u kontakt stupa Iv Harington (ona iz naslova – glumi je En Bakster), naoko naivna djevuška koja pomno prati svaku Margoinu predstavu, i životni joj je san da joj se približi i postane joj prijateljica. (Stalker, jelte.) Junačko srce zrele glumice topi se od mladičine tužne priče, i ona, sasvim prirodno, biva primljena u njeno društvo, koje čine Margoin dečko Bil, pozorišni reditelj, scenarista Lojd i njegova žena Karen. Ona pridobija poverenje svih oko sebe, dobija sobičak u kući Čeningove, i čak joj postaje neka vrsta sluškinje, da bi Margo, u jednom trenutku, posumnjala u dobrotu njenih namera. Krije li zmiju u nedrima, ili je ona zaista samo obožavateljka koja je idealizuje i poštuje? Ovde povlačim crtu – već rečeno je dovoljno da vas zainteresuje, a premalo da zamuti užitak.

Scenario, koji je pisao sam Mankevic na osnovu kratke priče The Wisdom of Eve objavljene u Kosmopolitenu, pršti od domišljatosti i duhovitih prepucavanja. Ide rečenica puna energije, pa dovitljivo poklapanje, pa sjajno poklapanje poklapanja – tekst ima sve: i ritam, i melodičnost, i množinu škakljivih doskočica. („Fasten your seatbelts: it’s going to be a bumpy night“, koja se uvukla u pop-kulturu, samo je jedna od njih.) Na sve to, kao ona nemačka reč na onu francusku reč, dolaze interne pošalice vezane za tadašnje pozorišne i filmske zvezde. I pored toga što nije imao gotovo nikakvog iskustva sa radom na daskama koje život znače, reditelj-scenarista se odlično snašao, uhvativši suštinu bluza ljudi koji se bave takvom vrstom glume. Ipak, kada se, nekoliko godina kasnije, u svome delu The Barefoot Contessa prihvatio opisivanja prilika u filmadžijskim krugovima, u kojima se kretao i o kojima je više znao, rezultat naprosto nije bio podjednako dobar.

Iako u naslovu stoji ime lika koga igra lepa i ne preraskošno talentovana En Bakster, našu pažnju, naše simpatije i divljenje zaplenjuje Beti Dejvis. Žena specifične lepote i krajnje uvrnutih očiju, do svetske slave došla je pretežno zahvaljujući svom glumačkom daru, koji je ovde svakako demonstrirala. Nije bila ni prvi, ni drugi rediteljev izbor za ulogu Margo Čening; pa, ipak, tuđe cipele je popunila i bolje no što se očekivalo, i tako sebi vratila popularnost nakon nekoliko filmova-promašaja, a Mankevic je dobio najbolje ostvarenje u karijeri. Sudbina je htela da oskara za najbolju žensku ulogu ipak zdipi Džudi Holidej za ulogu u Born Yesterday, jer je žiri, kako neki izvori navode, razlomio svoje glasove između Beti i En Bakster, koja je takođe bila nominovana.

Jedini glumac koji je dobio zlatnu statuetu bio je Džordž Sanders, koji glumi Adisona Devita, bezobraznog i moćnog pozorišnog kritičara. (Pero je oštrije od mača, uvek sam tvrdio: sem kad je mač usmeren ka vitalnim organima imaoca pera.) I on, taj prefinjeni Britanac, savršen je za svoju ulogu – pravi primer starog spolja-gladac-a-iznutra-jadac momka. Ako vam se njegov glas učini poznatim, ne brinite, verovatno se samo detence u vama uskomešalo na znan mu zvuk: Šir-Kan je to, iz Diznijeve crtane adaptacije Kiplingove Knjige o džungli.

I ostali valjaju, mada su ovo dvoje direci koji iznose čitav film. Mlada En Bakster je prosečna, iako ima zaista nadahnutih momenata, posebno u prvom poluvremenu filma. Od drugih bih još pomenuo i Telmu Riter u ulozi Margoine pomoćnice Berdi – uloga mala, ali dovoljno značajna i dobro odglumljena da i njoj donese nominaciju za sporednu žensku ulogu. Sitnu ulogu ima i, tada slabije poznata, Merilin Monro, koja blista u svakoj svojoj sceni.

Elem, All About Eve je izvanredan film. Jedina mu je mana, pored prosečne glume nekih nebitnijih likova – manjak velelepnog kad je fotografija u pitanju. Ali, Mankevic odlično kadrira i vodi radnju, pa time nadomešta ovaj nedostatak – ako on uopšte i postoji. Scenario, Beti Dejvis, Džordž Sanders i odlična priča zaslužuju da im se posveti vreme. Nemojte da vas zavara crnobela priroda filma: on je neobično svež i dalek od isteka roka trajanja i danas, posle 63 godine. Zapamtite, deco draga: ko ne voli crnobele filmove, ne voli ni... crnobele ljude?