CLERKS THE ANIMATED SERIES (2000)

           PIŠE: Nikolić Nenad

Kevin Smit.

S jedne strane, čovek kome verovatno možemo da zahvalimo što se serija igara zove Tony Hawk’s Pro Skater, a ne Jason Lee’s Pro Skater, sa druge, lik koga 2010. godine izbace iz aviona jer je predebeo, a on o tome snimi jedan podcast, objavi nekoliko postova na blogu i dvadeset i četiri ( ćirilicom: двадесет и четири ) YouTube videa. Čovek koji je snimio Dogmu, ali i U potrazi za Ejmi u kom glavna junakinja kaže Holdenu kako je „odlučila da prvo počne da traži ljubav na pogrešnom mestu“, kao da se jednog jutra probudila i rekla sebi „Od danas se LEZBIJIŠEM!“, što rekli u South Parku – replika koja je, po mom mišljenju upropastila skoro savršen film.

Kao što verovatno znate, njegov prvi film, Prodavci, poznat je ne samo zato što je godinama bio najkradenija kaseta po video klubovima u SAD, već i po veoma malom budžetu od 27,5 hiljada dolara. Deo tih para Smit je skupio i tako što je prodao svoju kolekciju stripova, a kasnije je imao prilike da piše scenarija za stripove i za Marvel i za DC. Čovek bi pomislio da neko takav dobro poznaje nerd kulturu, ali, opet, osim svog kratkog životnog veka, animirana serija Prodavci ima i tu negativnu stigmu da je prati i serija „neakcionih figura“ koje nisu namenjene vađenju iz pakovanja. 

(Kao tridesetpetogodinji nerd koji sanja o još, i još, i još puno polica za igračke...  u stvari, dodajte još jedno „još“ da biste shvatili koliko je to jaka želja - moram vam reći da je Smit tu omašio poentu.)

Na kraju, teško je odvojiti privatni život režisera koji na DVD-u izdaje priču o tome kako je prvi put spavao sa novinarkom koja mu je danas žena, od njegovog opusa. A delo, opet, možemo podeliti na stvari koje valjaju (tzv ViewAskewniverse, ostvarenja kroz koja provejavaju isti likovi) i ostvarenja koja su, zbog ovog ili onog razloga propala („Jersey Girl“, „Cop out“, „Zack & Miri make a porno“ itd), mada je, po Smitu, univerzalni odgovor na pitanje zašto su dati filmovi propali „Nisam ja, mama, Zeka je!“

Ali, opet ja teram po svom...

Čak i unutar Smitovog univerzuma, gde stvari manje-više funkcionišu, stavka koja ima mnogo uticaja na vaš užitak u datim ostvarenjima, jeste koliko ste uspeli da se vežete za likove – uzmimo kao primer film Džej i Tihi Bob uzvraćaju udarac; s jedne strane, to je film prizemnog humora (i žene prde, ho ho!), očiglednih fora (Skubi, Šegi i ekipa DUVAJU, ho ho!) i referenci na pop-kulturu koje za deceniju nikom neće ništa značiti (čuvar: „Who let the cats out? No, wait...“ ho ho!), a sa druge strane, to je jedan od retkih original DVD-jeva koje imam zbog audio komentara i zato što je to FILM O DŽEJU I TIHOM BOBU, ČOVEČE!!!

Kah.

Saberimo se za trenutak da vam ispričam tužnu priču. 

Bio jednom film Prodavci koji je namlatio kamaru para. Bio jednom i jedan studio Miramax, u vlasništvu kompanije Dizni, koji je nakon toga filma uzeo Smita pod svoje okrilje. Prvo su pokušali da od Prodavaca naprave igranu komediju u nastavcima, ali to nije odmaklo dalje od pilot epizode i, po rečima svih koji su to čudo uopšte i videli, bilo je odvratno.

Onda je nekome ko nešto zna o životu sinulo da je pripovedanje Smitova najjača strana, uparili su ga sa Stivenom Silverom, čovekom čiji jedinstven stil crtanja možete videti i u crtaćima Kim Possible i Danny Phantom, metnuli su crtać na ABC, mrežu čiji je Dizni vlasnik iiiiii... i skinuli je sa programa nakon što  je samo dve epizode, od šest koliko ih je napravljeno, prikazano. Šta se desilo?

Ponoviću, ono što volite ili ne volite kod Smita jesu likovi, a likovi su ovde u svom punom sjaju (uprkos cenzuri koja je, na primer, od Džeja i Tihog Boba napravila likove koji valjaju ilegalan vatromet), pojačani sjajnom ekipom – Alek Boldvin kao apsurdni antagonista Leonardo Leonardo, Čarls Barkli kao on sam, itd, itd. Plus, medijum animacije omogućio je sjajne parodije i avanture kakve u igranoj formi ne bi bile moguće (jedna epizoda, recimo, parodira filmove The Last Starfighter i Indiana Jones and The Temple of Doom), druga The Outbreak  i tako redom.

Randal  i Dante su u prodavnici životinja u kojoj radi Patrik Svejzi, posmatraju majmuna za kog Randal veruje da je prenosilac zaraze. Randal: Look how scared he is. He's shaking. Dante: No, he's masturbating. Randal: Yeah, but it's out of fear. Ulazi Major Baklava i baca pogled na kavez Major Baklava: Oh, my God, who scared that poor monkey?

Međutim, isti kvalitet koji je išao u prilog seriji, bio je, na neki način, i seme njene propasti. 

 

 Primera radi, druga epizoda, imenom The Clipshow Wherein Dante And Randal Are Locked In The Freezer And Remember Some Of The Great Moments Of Their Lives, sastavljena je od flešbekova na prvu epizodu i sećanja na stvari koje se nikada nisu desile (deceniju kasnije, Community će napraviti epizodu na istu foru, i njima će uspeti… ali, za ovaj tekst dosta nam je jedna serija sa nesrećnom sudbinom). Međutim, ta cela stvar je propala jer je matična TV mreža pustila drugu epizodu po redu, a umesto prve, pilot epizode, emitovana je četvrta, tako da publika koja je gledala crtać u vreme originalnog emitovanja nije ni mogla da zna na šta se tu referira

 

Sve u svemu, prelazak u animirani format samo je obogatio svet Prodavaca, čak i u situaciji kada, kao u prikladno nazvanoj Poslednjoj Epizodi Svih Vremena, Dante i Randal odlučuju da „budu više kao film“ i ostanu u radnji, i tako izbegnu svaku mogućnost akcije.

 

Dante: What?! Caitlin has a kissing booth? Like for charity? Jay: Yeah, only it don't cost nothin', and it's not for charity. [Džej odlazi i vraća se malo kasnije.] Jay: And there's no booth. [Ponovo se vraća.] Jay: And it's more than just kissing. [Još jednom.] Jay: And you don't have to be a guy. [I još jednom.] Jay: Dude, she's cheating on you.

 

Na kraju, animirani Prodavci imaju sve ono što su imali i likovi iz prvog filma – apatičnost, samodovoljnost, reference na Star Wars i na popularnu kulturu uopšte, samo što je to ovde pojačano do maksimuma. I, izgleda da je baš činjenica da je samo mašta i inovativnost Kevina Smita (kome moram priznati da maestralno zna da piše svoje likove) bila granica, ono što je istovremeno učinilo i da serija bude toliko ispred svog vremena i, paradooksalno, samim tim, osuđena na propast. Danas, uz serije poput American Dad ili Archer-a, Prodavci bi se sjajno uklopili. Godina 2000. jednostavno još nije bila godina za njih. 

 

Ostaje nam samo da se nadamo da će treći deo igranih Prodavaca ugledati svetlost dana, a do tada nije ni toliko loše što ova serija ima samo šest epizoda – taman za jedno prijatno veče u dobro poznatom univerzumu Kevina Smita. 

 

Četvrtu epizodu, Razmatranja o američkom pravnom sistemu načinjena od strane ljudi koji nikada nisu bili u sudnici, a o pravu tek pojma nemaju, ali su gledali previše serija sa pravnicima, gledajte sa drugom. Ako mu kraj epizode ne bude smešan, takav drug vam ni ne treba.

Dante: What were you thinking, Silas? Silas: I-I'm s-sorry, Mr. Dante, but they said you wouldn't care because your expectations for a fair deal have been dulled after years spent at this soul-crushing, less-than-minimum-wage hellhole. Dante: You got me there.