UNDEAD (2003)

REŽIJA, SCENARIO : Michael Spierig, Peter Spierig

GLUMCI : Felicity Mason, Mungo McKay, Rob Jenkins, Dirk Hunter, Lisa Cunningham

 

 

Pošto ste poslušali moju prethodnu preporuku, sada vas je porodica napustila, prijatelji vam se više ne javljaju, spavate na klupi u parku i niste u prilici da ovo pročitate. Nema veze, nastavljamo istim tempom sa uništavanjem života neslutećih ljubitelja blogova, kokica i ostalih malih stvari koje život znače.

 

Undead je pravo malo low budget remek-delo braće Spierig (do tada poznate samo po snimanju reklamnih spotova), vrlo uspešan izlet u carstvo cheesy zombi horor fantastike, bez ikakvog izvinjavanja za svoje treš korene i B produkcijsko životno stanište. U priči imate vanzemaljce, zombi virus, padajuće komete i larger than life likove u malom zabačenom gradiću, a sve to začinjeno jakim australijskim akcentima (u ozploitation maniru) i šašavim specijalnim efektima. Dakle ovo je vrlo neozbiljan film, ko ne voli da gleda heroje koji drže pištolje među guzovima, kače se na zidove mamuzama i trčkaju okolo sa trostrukim sačmarama, odmah mogu da mu preporučim da ga zaobiđe u širokom luku.

 

HIROKIN - THE LAST SAMURAI (2012)

PIŠE : 2Much Habek

DOBACUJE IZ ZADNJEG REDA: Sycophant

REŽIJA I SCENARIO : Alejo Mo-Sun

ULOGE: Wes Bentley, Jessica Szohr, Angus Macfayden, Laura Ramsey, Julian Sands, Rodney Charles, Max Martini ...

Subota je veče, odlučili ste da umesto šmekanja po lokalnim barovima ili besomučnog trošenja mukom stečenih novaca pozovete ekipu kod sebe u stan. Pivo se već hladi, tanko sečen krompir mazan kajmakom se prži u rerni (dok vam se deda/pradeda roštilja u grobu), kokice zagorevaju u mikrotalasnoj... Sve je na svom mestu, sklonili ste prljave čarape od prekjuče i obrisali prošlonedeljnu fleku od kafe sa stola. Ipak, imate jedan problem – stojite pred ikonom gusarske lađe / prozorom i gledate u rentoteku u zgradi preko puta i pokušavate da se setite čime biste mogli da se razonodite, a da se drugari ne smore i pozaspu [Sycophant ~ Još bolje, ovo je jedan od retkih filmova koji je kvalitetniji ako se gleda dok ste skroz trezveni, tako da je savršen za poslednju subotu u mesecu, kada su finansije odavno presušile].

Fear you not, young Padawan!

Rešenje i spasenje je pred vama, prihvatite se Hirokina – Poslednjega Samuraja i ispratite ga u njegovoj bespoštednoj borbi protiv Lorda Grifina i zlih Đakona na postapokaliptičnoj Ne-Zemlji, u svetu gde vladaju pesak, krv [Sycophant ~ ili barem gust sirup od javora i maline, pošto za pravu veštačku krv kinte očigledno nije bilo] i sumnjive ekonomske transakcije. Da se razumemo, gluma, scenario, kamera, muzika i režija su na vrlo vrlo niskom nivou - naravno da je u pitanju film treš Ž produkcije, ali je u pitanju neverovatan, nenamerno ZABAVAN film treš Ž produkcije.

LILIES OF THE FIELD (1963)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Ralph Nelson

ULOGE: Sidney Poitier, Lilia Skala, Stanley Adams, Dan Frazer, Ralph Nelson

Nakon što su kraj pedesetih i početak šezdesetih godina prošlog veka doneli sedmoj umetnosti određenu dozu liberalizacije, tamnoputi likovi u holivudskim filmovima su počeli igrati značajnije uloge no ranije. Ti projekti su i tada bili više „istraživačkog“ karaktera, pošto su, za promenu, prvi put pripadnici crne rase bili junaci, delajući neovisno od belaca, ali se u njima i dalje osećao težak, ustajao zadah poremećenog robovlasničkog poretka i rasne nejednakosti koja je dugo okivala Sjedinjene Države.

Netrpeljivost među rasama simbolično je opisana u filmu The Defiant Ones (1958), u kome jedan beli i jedan crni zatvorenik beže iz zatvora vezani lancima; primorani su na saradnju, ali im međusobni prezir odvlači pažnju i umanjuje šanse za konačno izbavljenje. A Patch of Blue (1965), zatim, donosi priču o slepoj belkinji koja se zaljubljuje u čoveka tamne puti, ne znajući hromatske pojedinosti osobe ka kojoj je uperena njena naklonost. A godina 1967. je donela čak dva kultna naslova obojena rasnom tematikom – Guess Who’s Coming to Dinner, o međurasnoj ljubavi i odjeku koji ona ima u jednoj beloj porodici, i In the Heat of the Night, koji nas uvodi u mračni svet kriminala jednog južnjačkog gradića. Znate li šta je zajedničko svim ovim filmovima, sem tog kontrasta koji mori naše društvo već vekovima? Dve reči: Sidni Poatje. 

THE STATION AGENT (2003)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA i SCENARIO: Thomas McCarthy

ULOGE: Peter Dinklage, Patricia Clarkson, Bobby Cannavale, Michelle Williams, Raven Goodwin

            Znate, filmovi se i u trećem milenijumu daju napraviti uz pomoć „štap i kanap“ metode. Za lep filmski doživljaj i sat i po vizuelne magije, nisu potrebni silni milioni dolara potrošeni na popularne njuške u glumačkoj postavi, kompjuterska animacija bez greške ili desetine minuta golotinje. Ponekad je dovoljno kreirati zanimljive i uverljive likove kojima će umešni glumci dati dubinu, opskrbiti ih pravim tekstom i izrežirati sve to sa dosta mašte. To je nejednom pošlo za rukom Tomu Mekartiju, koji je, po fabričkim podešavanjima, glumac. Ipak, prvi film u kom se on pozabavio zakulisnim filmskim radnjama (u pozitivnom kontekstu, je l’) bio je The Station Agent, priča o odnosu troje po mnogo čemu različitih ljudi, koje povezuje usamljenost i želja za razumevanjem.