REŽIJA: Jordan Vogt-Roberts
SCENARIO: Chris Galletta
ULOGE: Nick Robinson, Gabriel Basso, Moises Arias
Sećate li se onog leta kada ste shvatili da više niste klinci i da možete držati ceo svet u šaci ako samo malo više pružite ruku? U slučaju da ste zaboravili, Kraljevi leta će vam vratiti sećanje na taj osećaj. Ako, pak, niste, onda vam neće trebati previše vremena da se saživite sa ovim momcima na vrhu sveta. Ili, barem, u jednom od njegovih skrivenih kutaka.
Džo (Nick Robinson) je klasičan petnaestogodišnjak, u tom smislu da mu je dosta pravila koje mu nameće odraslo društvo, pre svega otelotvoreno u njegovom ocu (sjajni Nick Offerman). Njih dvojica vreme provode u prepirkama razne vrste, nesposobni da premoste jaz koji je nastao smrću Džoove majke. S druge strane, Patrik (Gabriel Basso) je dete brižnih i pažljivih roditelja, ali onih previše brižnih i preterano pažljivih. Megan Mullally i Marc Evan Jackson će u tim ulogama učiniti da se setite svakog transfera blama koji ste osetili slušajući sopstvene očeve i majke kako progovaraju pred vašim prijateljima. No, ono što je osovina cele priče jeste prelaz iz dečaštva u odraslost, ono što će naši junaci učiniti odmetnuvši se u šumu kako bi tamo sagradili kuću, zamak, svoje malo kraljevstvo. U tom naumu će im se pridružiti i Biađio, uvrnuti klinac koga je briljantno odigrao Moises Arias, nagnavši me više puta na glasan smeh u izuzetno sitne sate.
Istina, sve ovo može zvučati kao samo još jedan coming-of-age film, i javna je tajna da je autor ovih redova izuzetno slab na priče tog tipa, ali snaga ovog ostvarenja ne dolazi iz njegove osnovne premise već iz detalja i ljudi koji svet Kraljeva leta čine šarenijim i fascinantnijim. Pored glavnih uloga, koje su napisane i odigrane sasvim uverljivo, ono što će vas kupiti jesu ostali likovi, koji unose dovoljno života za još dva ovakva filma. Iako mu je ovo prvi scenario, Chris Galetta je odradio sjajan posao, koji je opet Jordan Vogt-Roberts pretvorio u odličan, jednako zabavan i dirljiv komad celuloida.
Pored toga što je sjajno napisan, The Kings of Summer pride sjajno i izgleda. Boje i fotografija su vrlo letnje i osvežavajuće kao topao povetarac, što vrlo prija u ove hladne dane. Zlatna polja i zelene šume Kraljevstva su mi u više navrata probudile nostalgiju za avgustovskim lutanjima po raznim nedođijama, pustinjama i prašumama, što, opet, jeste bio rizik uračunat pri biranju filma sa ovakvim nazivom za gledanje u sred hladne decembarske noći.
Kao i svaka velika avantura koja se desi u periodu kada ste not quite men, no longer boys, i ovde će se mnoge stvari staviti na probu. Kao što nije lako bivstvovati u sred šume, uloviti hranu, popraviti krov koji prokišnjava, tako nije lako ni zalečiti slomljeno srce ili preći preko povreda koje vam nanesu najbliži prijatelji. Ako pažljivo pogledate, videćete sva leta naših detinjstava spojena u sat i po filma, i prepoznaćete sebe i svoje prijatelje u mnogo momenata na platnu.
Dakle, ukoliko želite da ponovo probudite Večne dečake u sebi, ovo je film za vas. Koliko god lagali sebe da ste odrasli, u manjoj ili većoj meri, taj blesavi klinac koji juri po livadi vitlajući mačem uz urlik ZA SLOBODU će uvek biti uz vas, i nije zgoreg posetiti ga ponovo s vremena na vreme. A ovakvi izleti su savršen način da to uradite.
Sročio:
Aleksandar Apić
Sročio:
Aleksandar Apić
Нема коментара:
Постави коментар