SCENARIO I REŽIJA: J.J. Abrams
ULOGE: Joel Courtney, Elle Fanning, Riley Griffiths
“Gle, gomila klinaca na biciklovima. Šta je ovo, neki E.T. ponovo?”
Ne, ovo nije razgovor dva prijatelja / cimera / krvna srodnika, već još jedna unutrašnja rasprava autora ovog teksta koja se odigrala u prvih par minuta Super 8. Istina, klinci na biciklovima su tu, ali je ton filma znatno drugačiji. Reći ćemo da je više The Goonies sa malo E.T. šmeka. I boljim specijalnim efektima.
Film dobrim delom deli tu sjajnu atmosferu dečije avanture sa delima kao što je već pomenuti The Goonies (koji morate gledati iznova i iznova sa istim uživanjem, u suprotnom nemamo o čemu da pričamo). Upravo ta kombinacija dečije nevinosti sa fantastičnim dešavanjima oko glavnih junaka je i najveća snaga ovog filma. Utoliko je možda i tragičnije što taj osećaj pri samom kraju nestaje u vihoru haosa koji se komplikuje sve više i više kako se kraj primiče.
ULOGE: Joel Courtney, Elle Fanning, Riley Griffiths
“Gle, gomila klinaca na biciklovima. Šta je ovo, neki E.T. ponovo?”
“Nije E.T. Ok, možda samo malo, ipak je Spielberg producirao.”
“Opa, i J.J. Abrams je tu. Znači, biće lens flera k’o šaše.”
“Dobro, sad bih te zamolio da ućutiš i pustiš me da gledam film.”
“Dobro, de. Kvariigro.”
“I ne citiraj Eminu Jahović.”
Ne, ovo nije razgovor dva prijatelja / cimera / krvna srodnika, već još jedna unutrašnja rasprava autora ovog teksta koja se odigrala u prvih par minuta Super 8. Istina, klinci na biciklovima su tu, ali je ton filma znatno drugačiji. Reći ćemo da je više The Goonies sa malo E.T. šmeka. I boljim specijalnim efektima.
Godine 1979. u malom gradu u državi Ohajo, Džo (Joel Courtney), Čarli (Riley Griffiths) i ekipa su rešili da snime film. Ne bilo kakav film, razume se, već film o napadu zombija. Pritom, u pitanju je film sa opasnim zapletom, dramom, smrću, emocijama(!), i naravno, eksplozijama i krvlju. Momci, naravno, tu i tamo nailaze na prepreke, kao što je recimo manjak ženskih uloga, te se Čarli odvažno hvata odgovornosti da na snimanje pozove Alis (Elle Fanning koja je u pojedinim scenama bukvalno izvukla film) u koju je Džo potajno zaljubiška. Opet, jasno je da stvari nikada ne idu jednostavno, te će tokom snimanja scene na železničkoj stanici stvari krenuti naopako kada automobil izleti pred voz u punoj brzini i dovede do raspada cele kompozicije iz kog će se klinci izvući bukvalno za dlaku. Kada se, nakon celog haosa, na sceni nesreće pojavi i vojska koja pokušava da zataška celu stvar, zanimljive stvari će početi da se dešavaju i našim junacima.
Film dobrim delom deli tu sjajnu atmosferu dečije avanture sa delima kao što je već pomenuti The Goonies (koji morate gledati iznova i iznova sa istim uživanjem, u suprotnom nemamo o čemu da pričamo). Upravo ta kombinacija dečije nevinosti sa fantastičnim dešavanjima oko glavnih junaka je i najveća snaga ovog filma. Utoliko je možda i tragičnije što taj osećaj pri samom kraju nestaje u vihoru haosa koji se komplikuje sve više i više kako se kraj primiče.
Glumci su prilično dobro odradili svoj posao. Joel Courtney je sasvim ok (ali ništa više od toga) u glavnoj ulozi dok je ekipa sajdkika, kako to obično biva, onaj zabavniji i šarmantniji deo. Elle Fanning je, iako i dalje child actor ovde pokazala da ima i te kako mogućnosti da odigra ozbiljne uloge, naročito u nekim meta-acting scenama koje ćete videti dok škvadra bude radila na svom zombie flicku.
Što se vizuelnog dela tiče, jasno je da kada Abrams i Spielberg zakuvaju stvari zajedno, neće biti manjkavosti na tom polju. Efekti su sjajni, ali ne prenaglašeni i savršeno se uklapaju u celu priču. Muzika je takođe tu da podigne tenziju onda kada je to potrebno, i u par navrata sam bio na ivici kauča napeto posmatrajući šta će se sledeće desiti.
U čemu je, onda, problem? Nažalost, scenario ostavlja neke nedorečene stvari, a s druge strane postavlja neke stvari koje kasnije nisu najsrećnije rešene. Moram priznati da sam se u par trenutaka potajno nadao da će situacija oko mladih filmadžija postati nešto nalik na preuveličan film koji su i sami snimali, ali istina je da nijednog pravog zombija nećete videti okolo. Nazovi neprijateljstvo Džoovog i Alisinog oca izazvano tragičnom pogibijom Džoove majke je opet postavilo neku “ti od Montegija a ja Kapuletova” situaciju koja niti je dovoljno razrađena niti je pošteno raspletena. I, već pomenuta poslednja trećina/četvrtina filma se svodi na jurnjavu u kojoj se gubi ranije stečeni duh i koja na kraju kulminira blago razočaravajućim krajem kome definitivno fali barem desetak minuta epiloga. Istina, epilog se na neki način daje u obliku The Case, gotovog filma koji su klinci snimili na super osmici (deci digitalnog doba se preporučuje guglanje ukoliko vam termin nije poznat), ali ni taj film ne daje neke preterano zanimljive spone sa stvarima koje su se dešavale u prethodnih nepunih dva sata. Iako jeste zabavan i sladak.
Uprkos svojim manama, Super 8 jeste super film. Vratiće vam malo detinje radosti i zabaviti vas na ta dva sata, iako ga možda nećete gledati ponovo kao što ste gledali The Goonies. Da, svi volimo The Goonies. Ukoliko vam ovaj omaž Spilbergovim ranim radovima još uvek nije dopao plejera, predlažem da ga svakako pogledate. A ako već jeste, uvek možete još jednom pogledati The Goonies (ovo je poslednji put da ih spominjem).
The Goonies.
Sročio:
Aleksandar Apić
Sročio:
Aleksandar Apić
Нема коментара:
Постави коментар