THE HOBBIT: AN UNEXPECTED JOURNEY (2012)

REŽIJA: Peter Jackson
ULOGE: Martin Freeman, Ian McKellen, Richard Armitage

Sećam se šesnaestogodišnjeg mene koji sa nestrpljenjem čeka projekciju Gospodara prstenova kako bi nakon iste mogao da se busa u prsa svojim poznavanjem materije i objašnjenjem zbog čega je film mnogo lošiji u odnosu na knjigu. Priznajem, da mogu, sada bih tom balavcu opalio ćušku i rekao mu da ćuti i uživa u filmu. Suština osvrta na moju ciničn(ij)u prošlost je to da sam sa potpuno različitim pristupom ušao u bioskop sada i pre deset godina. Od Gospodara sam očekivao da mi pruži Srednju zemlju na dlanu i vrati magičan osećaj koji sam imao čitajući romane po prvi put. Mnogo godina kasnije svestan sam da, iako taj osećaj nije isti, ipak je sasvim dobar, što je sasvim dovoljan razlog da svake zime pogledam celu trilogiju. A šta je sa Hobitom? U inat svom starijem bratu, ovaj film je pogodio centar. Kroz svoja nepuna tri sata mi je neprestano držao kez na licu (osim u toku jedne scene sa tužnim malim ježom) i izbacio me iz bioskopa nasmejanog i srećnog, a to je malo filmova uradilo od Guniza pa naovamo.

NORTH BY NORTHWEST (1959)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Alfred Hitchcock

ULOGE: Cary Grant, Eva Marie Saint, James Mason

            Awww, shucks! Old? Me? Why, I'll be darned! – mora da je pomislio Džimi Stjuart, kada je Hičkok, mesto njega, izabrao Kerija Granta za nosioca svog novog filma. Naime, legendarni reditelj je često birao Stjuarta za tumača protagoniste svojih filmova, i ta je saradnja nejednom urodila plodom. Ali, kada je Vertigo prošao loše na bioskopskim blagajnama, Britanac se zamislio i zaključio da je gospodin Stjuart, tada pedesetogodišnjak, zbog svog „staračkog“ izgleda glavni krivac za neuspeh tog filma da donese visoku zaradu, pa je za svoj sledeći projekat, priču o običnom čoveku za kog inostrani špijuni veruju da je agent vlade Sjedinjenih Država, odabrao gospodina Kerija Granta, još jednu facu iz Holivuda četrdesetih godina, a koji je – ah, ironije! – četiri godine stariji od Džimija.

COLD MOUNTAIN (2003)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Anthony Minghella

ULOGE: Jude Law, Nicole Kidman, Renee Zellweger, Ray Winstone, Philip Seymour Hoffman, Natalie Portman, Giovanni Ribisi

           Baš u trenutku kada je jagma za Ilijadom dogorevala, a svi su mislili da u slepom starini Homeru nema više čorbe za još jedan sličan uspeh, i da je samo običan one-hit-wonder (ili, po naški, jedared-čudo) – ahajske knjižare je prodrmala Odiseja, još jedan ep bestseler koji je uspalio i puk i kritičare, ovog puta o povratku slavnog ratnika domovini i ženi koja ga verno čeka. I taj je spev, sa mnogim svojim motivima, u narednih nekoliko milenijuma obrađivan često i temeljno, kako u književnosti (Uliks, na primer), tako i na platnu ili malom ekranu (TV serija sa Armanom Asanteom, prošli put pomenuti O Brother, Where Art Thou? braće Koen) – a film o kome će danas biti reči je upravo to: ekranizovanje romana Čarlsa Frejžera koji je svojevrsna adaptacija Homerovog epa, iako veoma slabo zasnovana na njemu.

BLOOD SIMPLE. (1984)

REŽIJA: Joel Coen

ULOGE: Dan Hedaya, Frances McDormand, John Getz, M. Emmet Walsh

Elem, mi smo vršnjaci, ovaj film i ja. Znamo se; ono, na ćao-ćao smo, ali nikad nisam imao priliku da ga pobliže upoznam. Prvenac braće Koen je, na savet Sema Rejmija (autora Evil Dead serijala), finansiran tako što su njegovi tvorci, bukvalno, išli od kuće do kuće i prikazivali trejler traživši novčanu podršku od meštana, da bi na kraju skupili tri frtalja miliončeta za to svoje čedo. Produkt toga je jedan od najboljih neo-noir naslova i odličan početak jedne rodbinske saradnje koja traje do dana današnjeg, nekada uspešne, nekada manje takve.

ELLING (2001)

PIŠE: Sycophant

REŽIJA: Petter Næss

ULOGE: Per Christian Ellefsen, Sven Nordin, Marit Pia Jacobsen, Jørgen Langhelle, Per Christensen.

Jedan drug (da ga ne imenujemo sada, osetljiv je na potezanje njegovog imena po internetu, a i otkad je diplomirao insistira da ga svi oslovljavamo sa „Profesore“, pa me smara pisanje njegovog punog imena + titule) me je pre par nedelja pitao da li bi možda, kojim slučajem, želeo da idem da gledam neki norveški film sa njim na Danima Norveškog FilmaTM.

            „Pa,“ - rekoh - „nem’ pojma, koliko za upad?“

            „Dž.“

            „Uh, to mi omiljena cena.“

            I, pošto smo se dogovorili kako ćemo se obući (da se ne ponovi fešn fijasko sa koncerta Zvonka Bogdana 2009-e, kada se on pojavio u „Sloboda Šešelju!“ (sa sve 5-o-krakom, 4S (ili je to C, pošto ovo pišem na latinici?), dvoglavim orlom sa Teslinim transformatorima i Sv. Savom koji diže 2x po 3 prsta u pozadini), a ja u „Sloboda Šešelju“ (gde se Šašavi Šeša vatači sa Slobodom Mićalović) majici), odigrali kamen-index-makaze da vidimo ko će povući alarm za požar ako film bude bio dosadan i poneli pljosku domaće krdžovače, bili smo spremni za svaku moguću eventualnost.

            Sem da film ispadne dobar. I više od toga.

IN AMERICA (2002)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Jim Sheridan

ULOGE: Paddy Considine, Samantha Morton, Djimon Hounsou, Sarah Bolger, Emma Bolger

            Kada se oplete priča o Sjedinjenim Američkim Državama – znate to već: jesu li one ili nisu izvor svih svetskih zala, nosilac najžešćeg i najćudljivijeg pendreka u istoriji čovečanstva i glavni, ne: jedini krivac za svaku nevolju koja pogodi čoveka, od neizlečive bolesti do izduvavanja gume na biciklu – ja sam uvek na onoj strani koja kaže „okej, možda ste u pravu, ali: to su iste one Države koje su iznedrile Dilana, Vejtsa, Keša, Bukovskog, Sajmona i Garfankla, Morisona, Vudija Alena i ostale divove. Ja ne umem da budem ljut na Vudija, ne mogu da utišam radio svaki put kada ide Mrs. Robinson ili da kažem da Džek Nikolson nije kralj nad kraljevima. Žalim slučaj, nisam tako programiran. Meni je, eto, satanski Sinatra isprao mozak, pa mislim da Njujork zaista jeste grad mogućnosti i nada, makar i neispunjenih.

HARVEY (1950)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Henry Koster

ULOGE: James Stewart, Josephine Hull,  Victoria Horne, Peggy Dow, Charles Drake, Jesse White

            Pooka: protejsko stvorenje iz irskog folklora, najčešće dobre ćudi, ali sa povremenim izletima u nestašluk, koje se ukazuje „tu i tamo, s vremena na vreme, ovome ili onome“ (iako veza sa engleskom rečju puck – ljubitelji Šekspira su se sad malo naježili i zaiskrili očima, jasno, Robin Gudfelou prvo pada na pamet – nije potvrđena, očigledne su izvesne sličnosti između ova dva imaginarna bića). Elvud P. Daud (tumači ga Stjuart), protagonista ovog filma, kao i pozorišnog komada na kome je zasnovan, ima prijatelja, Harvija iz naslova, koji je upravo to – puka, u obliku zeca visokog gotovo dva metra, koga samo on vidi.

HOT FUZZ (2007)

REŽIJA: Edgar Wright

ULOGE: Simon Pegg, Nick Frost, Jim Broadbent

Drevni disk sa ovim filmom je pre par večeri, četiri godine nakon svog nastanka, nekim nebeskim šafl modom završio u mome čitaču. Pomenuo sam, u jednom od svojih ranijih tekstova, da imam bolesnu osobinu da odlažem filmove, da ih skladištim i katalogiziram u podsvesti po žanru, atmosferi i kvalitetu (naravno, na osnovu ono malo ili mnogo stvari koje već imam o njemu), a onda, kada oblik filma bez guranja upadne u kalup mog raspoloženja, da sa njega obrišem prašinu, pogledam ga i o njemu napišem krajnje nekompetentnu recenziju. Pa, ovog puta nije bilo tako (recenzija je i dalje nekompetentna, doduše) – Hot Fuzz mi se, kao i mnoge druge lepe stvari u životu, naprosto desio, bez predumišljaja i predigre, a ja, nakon 120 minuta akcije, apsurda i totalnog ludila, nisam znao zašto su mi bile potrebne godine da bacim ovo na užu listu za gledanje.

PAPER MOON (1973)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Peter Bogdanovich

ULOGE: Ryan O’Neal, Tatum O’Neal, Madeline Kahn

            Prženje dobre tematske di-vi-diskać kompilacije je težak i mukotrpan proces, i iziskuje proračunat um i vanrednu strpljivost svog kovača, da ne kažem pržitelja. Znate kako to već ide: prvo se meću zvučnija, provereno dobra imena koja nose celinu, predstavnici žanra; jer ne želimo da zvezde diska ostanu van njega. Tada ne razmišljamo o megabajtaži, pa i gigabajtaži – ulopatamo ih bez oklevanja, jer smo sami svedoci njihovog kvaliteta. Oko toga dalje slažemo dva ili tri nepogledana filma sa sličnim osobinama, koje su nam nahvalili ili samo preporučili ljudi kojima su se svideli nosioci. A onda dolaze fileri, koji su tu samo zato što na raspolaganju nemate nijedan drugi film te veličine. Naravno, filmofilskom Harpagonu u vama smeta ta prokleta praznina od oko 500 MB koja ostaje neiskorišćena, pa se zadovoljite bilo čime što se može upotrebiti, i – rezancija počinje.

            Sad, u ovom konkretnom slučaju, u pitanju su bili crno-beli filmovi nastali nakon epohe u istoriji kinematografije u kojoj je B&W tehnika bila nužnost (dakle, namerno su crno-beli), a ostvarenje o kom će danas biti reči je Paper Moon Pitera Bogdanoviča, koji poreklo vodi sa naših prostora. Ovaj je film, i pored hrpe hvalospeva na koju sam naleteo na filmskim sajtovima, ipak završio kao filer na tom disku, ali bi, iskreno, da ponovo pripremam sličnu kompilaciju, danas on bio jedini pravi razlog za pravljenje iste.

TYRANNOSAUR (2011)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Paddy Considine

ULOGE: Peter Mullan, Olivia Colman, Eddie Marsan

      Znate one filmove koje gledate zablesavljeni skroz, skoro zaljubljeni, oni gde posvuda cure lepe boje, likovi su slatki, veseli i svako malo se bacaju u pesmu, a nakon što krenu odjavna slova, ostaje u vama dugo aftertaste optimizma i sveopšte ljubavi ka svemu što se kreće ili vegetira? Znam da ih znate, i sam volim takve, ali, na moju veliku žalost, poslednji pravi film te vrste je snimljen 1939. godine, i zove se Čarobnjak iz Oza. Film o kome danas govorim nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa Dorotinom avanturom u Baumovom svetu.

THE NIGHT OF THE HUNTER (1955)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Charles Laughton

ULOGE: Robert Mitchum, Shelley Winters, Lillian Gish

    Imam ja ponekad daltonističke faze kad su filmovi u pitanju, moram da kažem, iako su neki od vas to zaključili i bez mog otvorenog priznanja. Možete me nazvati staromodnim, ali sam ja mišljenja da je čoveku za dobar film potrebno samo dve boje, sa svim svojim nijansama – ne smeta mi čak ni naivnost kojom B&W filmovi, naročito staroholivudski, budu dobrano poškropljeni. (Dobro, ponekad samo, nećemo preterivati.)

     Zato nikoga neće posebno začuditi moj odnos prema ovom filmu, izvrsnom u mnogo pogleda, nesavršenom, ali gledljivom i krajnje zanimljivom. Veoma mi se svideo. Toliko sam u njemu uživao, da sam doveo u pitanje i svoje kriterijume za presudu o kvalitetu filma na ovom blogu, i rešio da pustim vodu za starim, procentualnim načinom ocenjivanja, ostavivši čitaocu da, samo na osnovu teksta, proceni kakvo mi je mišljenje o filmu.

HUGO (2011)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Martin Scorsese

ULOGE: Asa Butterfield, Ben Kingsley, Sacha Baron Cohen, Christopher Lee, Emily Mortimer

Hugo? Igo? Hjugo? Možda Ugo, kao Čavez?
 
Za koju god transkripciju da se odlučimo – nećemo pogrešiti, i to je, po meni, najveći problem koji ovaj film ima. Bajkovito, čarobno i neviđeno – to su reči kojima bih mogao opisati ovaj film. Ako želite malo precizniji opis, moglo bi se reći da je to pariska dikensijada koju su ortački napisali Nil Gejmen i Čarli Čaplin. Oprostite, ali ne mogu da okolišam – ovaj film ima sve.

THE DESCENDANTS (2011)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Alexander Payne

ULOGE: George Clooney, Shailene Woodley, Amara Miller, Beau Bridges, Judy Greer

Nije bilo šanse da propustim ovaj film. Otkako sam video trejler i shvatio da ga režira Pejn (About Schmidt, Sideways), gotovo svakodnevno sam proveravao svakojake sajtove u potrazi za iole dobrim snimkom. Onog „oskarovskog“ jutra mi se želja ostvarila. Čekanje se isplatilo. Ali samo do izvesne mere.

BEGINNERS (2010)

PIŠE: Nenad J.

REŽIJA: Mike Mills

ULOGE: Ewan McGregor, ChristopherPlummer, Mélanie Laurent, Goran Višnjić

Priznajem, trebalo mi je da malo odmorim od bezumnih krvoprolića i eksplozija te sam se, po preporuci, prihvatio gledanja Početnika. Sinopsis je delovao simpatično, ali me nikako nije pripremio niti ukazao na činjenicu da je u pitanju divna, odlično ispričana priča. Kao što kažu na internetima, manly tears were shed.

WHEN WE WERE KINGS (1996)

REŽIJA: Leon Gast

ULOGE: Muhammad Ali, George Foreman, Don King, Norman Mailer, Spike Lee, James Brown

           

Ne mogu reći da sam zagriženi ljubitelj boksa, ne pratim ga i ne znam čak ni ko je trenutno svetski prvak u teškoj kategoriji. Ali znam osnove (i čak i više od toga), što sam pokupio mahom od ćaleta, Memedovića i tuceta bokserskih filmova. U jednoj od epizoda Memedove emisije (ne mogu joj se setiti imena, ali je bila izuzetno zabavna, barem je ja tako pamtim), bio je, mislim, opisan i meč o kome je reč u ovom dokumentarcu, i to je bio moj prvi pravi kontakt sa ovim čovekom.

POSTAL (2007)

PIŠE: Nenad J.

REŽIJA: Uwe Boll

ULOGE: Zack Ward, Dave Foley, Verne Troyer, Chris Coppola

Pre nego što se upustimo u bilo kakvu dalju raspravu o ovom filmu, moramo se razumeti u vezi sa jednim: Uwe Boll je užasan, užasan režiser. Međutim, takvim ljudima se kao po pravilu dešava da u svom širokom spektru užasa ponekad (uglavnom jednom ili manje puta) stvore nešto što je zapravo vredno gledanja. Ovo bi mogao biti taj film, ukoliko imate dovoljno jak stomak za to.