CLERKS THE ANIMATED SERIES (2000)

           PIŠE: Nikolić Nenad

Kevin Smit.

S jedne strane, čovek kome verovatno možemo da zahvalimo što se serija igara zove Tony Hawk’s Pro Skater, a ne Jason Lee’s Pro Skater, sa druge, lik koga 2010. godine izbace iz aviona jer je predebeo, a on o tome snimi jedan podcast, objavi nekoliko postova na blogu i dvadeset i četiri ( ćirilicom: двадесет и четири ) YouTube videa. Čovek koji je snimio Dogmu, ali i U potrazi za Ejmi u kom glavna junakinja kaže Holdenu kako je „odlučila da prvo počne da traži ljubav na pogrešnom mestu“, kao da se jednog jutra probudila i rekla sebi „Od danas se LEZBIJIŠEM!“, što rekli u South Parku – replika koja je, po mom mišljenju upropastila skoro savršen film.

ALL ABOUT EVE (1950)

REŽIJA i SCENARIO: Joseph L. Mankiewicz

ULOGE: Bette Davis, Anne Baxter, George Sanders, Celeste Holm, Gary Merrill, Thelma Ritter, Marylin Monroe

Ne znam za vas, ali ja sam Beti Dejvis uvek video kao stranjsku Tanju Bošković zaposednutu Nečastivim. I, ako se zagledate, skoro da je tako: dotična ima sličnu konturu lica, istu talasastu kosu, ali oči nešto snenije, dublje i ispucalijih kapilara od onih koje nosi vazda cenjena i od svakoga voljena madam Bošković. Ali, ovaj tekst neće biti oda čuvenoj gospođici-gospođi Loli Golubović, već mali znak pažnje jednoj od najčuvenijih diva starog Holivuda, kao i filmu sa najviše nominacija za oskara – čitavih 14 (četrnaest!), što je rekord koji je, tek pola veka kasnije, uspela da izjednači Kameronova drama-suzokradica o šatro nepotopljivoj brodici.

This Is The World's End: O apokalipsama i prijateljstvima

Piše: Nenad J.

U vremenu kada je autor ovih redova bio klinac krvavo-blatnjavih kolena, vizije budućnosti su bile malo vedrije, uglavnom zato što smo zamišljali flešgordonovske scenarije dok nam post-apokaliptične verzije nisu postale privlačne. No, kako smo kroz odrastanje došli u susret sa Fallout serijalom, a potom i drugim, ne tako poznatim, biserima kao što su A Boy and His Dog sa jedne strane, a Romerova socijalna studija izvedena kroz trilogiju o živim mrtvacima, cela ideja post-apokalipse je postala zanimljivo igralište i fascinacija izvesne nekolicine koja je umela da, uz pivo i meze, provede sate i sate diskutujući o najboljim planovima i potezima koje bi, kao preživeli, trebalo da povučemo kako bi u toj ulozi i ostali.

 

Naravno, jasno je da se dosta ljudi poigravalo tim idejama, te smo, pored ozbiljnih filmova/stripova/igara koje se u ovaj speicifičan podžanr uklapaju, dobili i neka druga, zanimljiva viđenja. Ekspanzijom zombi fascinacije među filmoklepcima pojavili su se odlični Shaun of the Dead i Zombieland koji su u naprasno prežvakani podžanr zombi filmova uneli, svaki na svoj način, odličnu dozu humora i oživeli ga u potpuno novom ruhu. No, ovde se nećemo baviti kadaveričnim delima sedme umetnosti, već ćemo se okrenuti dvojcu apokaliptičnih filmova (bez post prefiksa). Iz Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva ovog leta stigla su nam dva, temom naizgled slična, a izvedbom prilično različita filma: This is the End iz zemlje pruga i zvezda i The World's End iz kolevke fišendčipsa. 

 

THE ROYAL TENENBAUMS (2001)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Wes Anderson

ULOGE: Gene Hackman, Anjelica Huston, Ben Stiller, Gwyneth Paltrow, Bill Murray, Luke Wilson, Owen Wilson, Danny Glover

Ves Anderson je dugo na sceni, već više od petnaest godina, i za to vreme je uspeo da izgradi sopstveni, posve unikatni rediteljsko-scenaristički izraz. Nije tajna da je isti taj Veselin ljubimac stoprocentnog autorskog tela ovog bloga, te, kao takav, zavređuje više pažnje i prostora no što su mu oni do sada posvećivani. U martu smo ovde, uz pokliče oduševljenja ispratili poslednju njegovu bajku, Moonrise Kingdom, a sada smo se zabavili filmom The Royal Tenenbaums, dopadljivom pričicom o disfunkcionalnoj porodici genijalaca, i zaključili kako je veoma teško ne biti trajno očaran umom fantastičnog gospodina Andersona.

QUEL MALEDETTO TRENO BLINDATO a.k.a. THE INGLORIOUS BASTARDS (1978)

REŽIJA: Enzo G. Castellari

ULOGE: Bo Svenson, Fred Williamson, Peter Hooten, Michael Pergolani, Jackie Basehart, Ian Bannen

Molim vas, zapitajte se na trenutak: zašto gledam filmove? Pitanje je to sa naizgled jednostavnim odgovorom. Ali da li je zaista tako? Ili on iziskuje malo bunarenja po sopstvenoj psihi? Neko u sedmoj umetnosti vidi način za prikupljanje znanja o stvarima koje ga zanimaju; drugi je, pak, koriste za istraživanje i opipavanje manje poznatih prostranstava ljudske prirode; dok treći, na primer, filmu dopuštaju da im prekrati vreme i zabavi ih. Ako pripadate trećoj skupini ljudi, bocnite dugme na plejeru, ubacite disk sa ovim filmom, i predajte se svemu što vam on sprema. Ako je mogao Tarantino – zašto ne biste i vi?

OKURIBITO a.k.a. DEPARTURES (2008)

REŽIJA: Yôjirô Takita

ULOGE: Masahiro Motoki, Ryôko Hirosue, Tsutomu Yamazaki

Na našem blogu, primetili ste, strani, neanglofoni filmovi, prava su retkost. Istina, poslednjih meseci se trudimo to da ispravimo, pošto nijedna nacija nema pravo da svojata sedmu umetnost (sem, možda, Francuza?), pa se zalomi pokoji Danac, eventualno neka dalekoistočna produkcija. Razlog tome što se retko odvažim da ih gledam prilično je jednostavan: ne verujem titlovima.

THE PLACE BEYOND THE PINES (2012)

REŽIJA: Derek Cianfrance

ULOGE: Ryan Gosling, Bradley Cooper, Eva Mendes, Rose Byrne, Bruce Greenwood, Ben Mendelsohn, Ray Liotta

Rajan Gosling je interesantna figura, svakako. Za kratko vreme, svega nekoliko godina, evoluirao iz dobroćudnog smotanka u alfa mačora koji ženskoj čeljadi širom planete mami uzdahe i krade san iz oka. Dug je i težak, ali kvalitetan bio put njegovog sazrevanja: igrao je Jevrejina antisemitu u filmu The Believer, bio je džanki prosvetar (Half Nelson), zatim usamljeni Lars uozbiljnoj vezi sa lutkom na naduvavanje, i, na kraju, Den Perejra u Blue Valentine, što je bila uloga koja je predstavljala prekretnicu u njegovoj karijeri i donekle ga definisala kao glumca.

Za potrebe ostvarenja koje će biti tema mog današnjeg izlaganja (kah, kah), gospodin Gušče je ponovo utimljen sa Derekom Sijanfransom, kreativnim umom iza emotivno iscrpljujuće dramice Blue Valentine, i vidi se da su momci već uigran tim. Ipak, potpomognut bitnim glavnim glumcima, zvučnim sporednjacima i timom sposobnih ljudi čija lica ne vidimo pred objektivom, Sijanfransov scenario dostiže tek blagu natprosečnost.

Womb (2010)

Piše: Nenad J.

Scenario i režija: Benedek Fliegauf
Uloge:  Eva Green, Matt Smith

Kao i kada je poezija u pitanju, i kod filmova izuzetno cenim kada se mnogo stvari kaže u što manje reči. Womb (takođe plasiran pod alternativnim naslovom “Clone”) je sjajan primer takve priče. O takvom delu je, s druge strane, vrlo teško reći nešto a ne odati previše, te će ovaj tekst pokušati da vam u što manje reči prenese razloge zbog kojih bi trebalo da ovom ostvarenju date šansu. Ukoliko za ovako teške priče imate stomak, mora se dodati.

NOW YOU SEE ME (2013)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Louis Leterrier

ULOGE: Jesse Eisenberg, Isla Fisher, Woody Harrelson, Dave Franco, Mark Ruffalo, Morgan Freeman, Michael Caine, Mélanie Laurent

Vau, kakva ekipa, pomislio sam gledajući trejler. Tu je kovrdžavi iz Fejsbuk filma (i nije kovrdžav, mada lokne kompenzuje presmešnom bradicom), matori asovi, Crnoga Viteza drugari, Friman i Kejn; proćelavi Vudi Harelson, ne da se godinama; simpatično-iritantni Rafalo, najfriškiji igrani Hulk; i, gle! evo i Šošane iz Inglourious Basterds i Boratove žene! Plus magija, jurnjave, ludilo; o, proročanstva svetih otaca su se obistinila! Ali... Moj hajp se, već nakon petnaestak minuta, prosuo po podu poput staklenobradog teškaša, i nije se, jadnik, pridigao ni kada je odjavna špica stala odmotavati svoju rolnu imena.

THE INNOCENTS (1961)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Jack Clayton

ULOGE: Deborah Kerr, Martin Stephens, Pamela Franklin, Megs Jenkins, Michael Redgrave

            Okej, odmah da raščistimo: ja nisam veliki ljubitelj horora. Možda se nisam dobro izrazio – nisam ljubitelj onoga što se danas smatra hororom. Odsecanje udova, krvavo rasprskivanje i izlaganje utrobe na izvol’te ne samo da nisu strašni, već su i suvišni; vampiri, paraziti i ljigave živuljke su preterano egzotični i nepostojeći za moj ukus; o zombijima da ne govorimo – cenim žanr, ali u nemrtvima ima više života no u nekim ljudima koje poznajem. Ja sam, kad je strah u pitanju, zagovornik neke less is more škole, tražim napetost, psihičku rastrzanost, ne puko plašenje puka; dakle, ištem jezu, ne grozu. I upravo je to jedan od najlepših aspekata filma The Innocents – njegova umešnost da nas suptilnim zastrašivanjem istrese iz gaća.

CLEAR HISTORY (2013)

REŽIJA: Greg Mottola

ULOGE: Larry David, Jon Hamm, Danny McBride, Kate Hudson, Michael Keaton, Eva Mendes

Uvek mi se činilo da je Lari Dejvid kao neki namćorasti brat Vudija Alena. Obojica pripadnici jevrejske zajednice, obojica Njujorčani, i jedan i drugi zreli kao stvaraoci, sa izgrađnim on-screen ličnostima kojima se vrlo rado vraćaju... Hej, godine 2009. su čak i sarađivali, snimajući simpatični Whatever Works; bilo je uvrnuto gledati jednog od njih, Dejvida, kako tumači lik posebno kreiran za onog drugog. Vudija neobično cenim, to je znana stvar; ipak, Larija duže poznajem, znamo se još od gimnazijskih dana i kasnonoćnih Seinfeld dvoepizoda na jednoj našoj televiziji, a to smo poznanstvo učvrstili kasnije, serijom Curb Your Enthusiasm, u kojoj i glumi. Tako da sam u gledanje ovog filma, priznajem, ušao sa momačkim predzanjem i velikim očekivanjima.

FALLING DOWN (1993)

REŽIJA: Joel Schumacher

ULOGE: Michael Douglas, Robert Duvall, Barbara Hershey, Rachel Ticotin, Tuesday Weld

Prvi susret sa Bilom Fosterom doživeo sam nesvesno, bez svog znanja. Na teveu je išao tada najfriškiji spot Fu Fajtersa; frontmen Dejv Grol se u njemu, noseći belu kratkorukavnu košulju sa kravatom, nađe zaglavljen u saobraćajnoj gužvi i, isprovociran spoljnim nadražajima, izađe iz auta, te se krene suprotstavljati svakom ko mu prepreči put ili se prema njemu ne ponaša kako dolikuje. Tek nedavno, kada sam tražio titlove za film o kome ću ponešto reći u narednim pasusima, shvatio sam da je Walk Fajtersa njegova parodija, ali, možda i više od toga, omaž tom uratku Džoela Šumahera.

Znam šta mislite: Šumaher? Zašto, pobogu? Razumem vas, i meni to ime raspiruje pepeo sa ružnih sećanja. Pošto nam je u Betmenu i Robinu izmasakrirao oči i razum ludostima kao što su šišmiš-bradavice, složićete se: svi ga pomalo posmatramo kao nekog komšiju-osuđivanog prestupnika, koji stalno obećava i podseća da više neće podmetati požare ili spopadati maloletnike u obližnjem parku, ali ipak niko od nas ne odlazi prvo njemu kada ponestane šećera. Ja sam se, eto, poneo mišlju da je Falling Down ipak nastao pre pomenutog (zlo)dela, pa da, samim tim, ne bi trebalo ni da bude toliko loš. Jesam li bio u pravu? Čitajte dalje.

THINGS TO DO IN DENVER WHEN YOU'RE DEAD (1995)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Gary Fleder

ULOGE: Andy Garcia, Treat Williams, Christopher Walken, William Forsythe, Christopher Lloyd, Steve Buscemi, Gabrielle Anwar

-         Ej, konobar, može jedan „tarantino light“ za poneti?

I dečko donese Šta sve možeš u Denveru kad si mrtav na srebrnoj tacni sa zvono-poklopcem, toplo nam, za sledeći put, preporučivši specijalitet kuće, Royale with cheese.

ADAMS ÆBLER a.k.a. ADAM'S APPLES (2005)

REŽIJA: Anders Thomas Jensen

ULOGE: Ulrich Thomsen, Mads Mikkelsen, Nicolas Bro, Paprika Steen, Ali Kazim

Postoji jedna stavka što bode oči dok pregledamo desetine nagrada i nominacija koje je zvanično zavredio ovaj film, a to je činjenica da se on dopao ne toliko kritičarima, koliko publici velikog postotka filmskih smotri na kojima je bio prikazivan. To je posve razumljivo, jer ovaj danski dragulj, šajka pod kormilom režisera Jensena, uz svesrdnu pomoć gospodina Mikelsena (čijim sam glumačkim umećem već jednom ranije bio fasciniran, a ubeđen sam, draga deco, da ovo nije i poslednji put), predstavlja kvalitetno utrošeno vreme za prosečnog filmoljupca.

ERNEST & CÉLESTINE (2012)

REŽIJA: Stéphane Aubier, Vincent Patar, Benjamin Renner

GLASOVI: Lambert Wilson, Pauline Brunner, Patrice Melennec, Féodor Atkine

Bio neki sumrak. Bašte ulicom prosipale kofe mirisa noćnih frajli, i taj je potočić, ponet vetrom, i do mojih odaja dožuborio. Letnja milina – kokice na stolu, prst nestrpljiv da play dugmencetom okine nekakav mračnjački film, dok pivska pena lenjo zapljuskuje rubove krigle i zove na srkutanje. Kad, odjednom, začu se prasak, i prozor se rascangrta po meni, pivkanu i ostatku sobe, a na sto, porušivši i porazbijavši sve što je na njemu stajalo, pade cigletina, pravo pravcato parče građevinskog materijala, uvijena u papirić na kom stajaše: BOLEJ BIH VAM BILO DA ID00TJI FILN O KOM TJETE PI$ATI B00DE CRTAN!

Poruka je, iako blago kriptična, bila jasna: mi, blesavi ljudi vašeg omiljenog bloga, potpuno smo zaspostavili mališane. Dugo se njima nismo posvetili – i cigla koja narušava mir avgustovskog predvečerja je sasvim logičan ishod. Tako smo malo razmotrili opcije, raščeprkali novije animirane uratke, pa, u nameri da usrećimo (prema Fejsbuk statistici) tri procenta naših čitalaca, odlučili da crtać koji će ublažiti njihov gnev bude – Ernest & Célestine, oldskul veselica iz francusko-belgijske kuhinje.