Pacific Rim (2013)

Piše: Nenad J.

Režija: Guillermo del Toro

Uloge: Charlie Hunnam, Idris Elba, Rinko Kikuchi

Ponekad su stvari u životu vrlo jednostavne i to su oni momenti kada sve teškoće, brige i nemiri iščeznu a vi se prepustite katarzičnom uživanju koje ne iziskuje apsolutno nikakav trud. Jedan od takvih trenutaka u životu autora ovih redova je bila i projekcija Pacific Rima. Pre nego što se okrenemo dubljoj priči o istom, osećam da moram da naglasim da, iako ljubitelj teškog scenarija i dela sedme umetnosti od kojih se čovek opravlja danima, ništa me neće tako usrećiti kao dobar prikaz gargantuanskih robota koji brane našu mučnu planetu od monstruma iz dalekog svemira. I, da, Pacific Rim je upravo to.

MUD (2012)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA i SCENARIO: Jeff Nichols

ULOGE: Matthew McConaughey, Tye Sheridan, Jacob Lofland, Reese Witherspoon, Sam Shepard, Michael Shannon

Znate kako ponekad zanemimo pred velikim, divnim stvarima, kad se reči, kao odmetnute ovčice, razmigolje po poljani i posakrivaju u žbunju; kad nam sva čula naglo zamru, pa opet ožive, i, nakon tog resetovanja, postanu višestruko intenzivnija; kad se zablesavimo od milja i vaznesemo iznad svakodnevice na pufnastom tepihu koji nose hiljade i hiljade šarenih leptirića? Da? Onda, deco pronicljiva, verujem da shvatate zašto je prvi pasus ovog teksta toliko neinventivan i nevezan za sam film. (I toliko meta, očigledno.)

THE DESPERATE HOURS (1955)

REŽIJA: William Wyler

ULOGE: Humphrey Bogart, Fredric March, Martha Scott, Mary Murphy, Gig Young, Richard Eyer

Paranoja pedesetih, američka bojazan od komunizma i neameričkih vrednosti, navika i ljudi, i strah od stranaca uopšte, na filmskom platnu se manifestovala u nekoliko oblika. Najčešća forma je bio prelazni stadijum između horora i naučne fantastike, gde se ili epidemija nove, naizgled neizlečive bolesti raširi zajednicom i stane sejati disharmoniju, ili poveća četa inozemaljskih bića dolazi da pokori čovečanstvo koje i ne sluti da je invazija udaljena tek nekoliko scena ili kadrova. Drugi je, pak, bliži psihološkom trileru, sa realnim situacijama i likovima baziranim na ljudima koje svakodnevno srećemo na ulici. Nešto, dakle, nalik filmu o kom ću štrcnuti koji mililitar virtuelnog mastila po elektronskoj hartiji.

MONGOL: THE RISE TO POWER OF GENGHIS KHAN (2007)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Sergei Bodrov

ULOGE: Tadanobu Asano, Honglei Sun, Khulan Chuluun

Pre mnogo, mnogo leta, dok je svetom još vladao zakon jačega, kad su divovi hodali planetom, individue koje su svojom izuzetnošću iskakale iz gomile bile su štovane poput božanstava, a neudešeni šmokljani za svoje podbačaje izlagani poniženju ili čak pogubljeni, živeo je jedan čovek, dozlaboga mačo, prava fabrika testosterona, iz rumenog seljačeta smešnog imena izrastavši u nacionalni simbol i vođu čitavog jednog naroda. Njegovo ime je bilo – neću vas više mučiti, verujem da mnogi znate na koga mislim – Džon Vejn. A taj je macan, 1956. godine, u katastrofalno lošem filmu The Conqueror, igrao Džingis Kana (dobro ste pročitali), čoveka čije gene nosi svaki dvestoti čovek na Zemlji. Nakon toga, Temudžina (što je bilo smrtničko ime ovog legendarnog vladara) je u filmovima vaskrsao i Omar „Doktor Živago“ Šarif, sa nešto više uspeha (i manje smrtno obolelih od radijacije). Tako da se za naslov Mongol: The Rise to Power of Genghis Khan može, bez mnogo dvoumljenja, reći da je najbolji film sa Džingis Kanom. (Bill & Ted's Excellent Adventure se ne računa.)

The Lone Ranger (2013)

Piše: Nenad J.

Režija: Gore Verbinski
Uloge: Johnny Depp, Armie Hammer, William Fichtner

Retke su i teške prilike u kojima u bioskop odem bez ikakvih očekivanja a iz istog izađem razočaran. Nažalost, jedan od takvih nesrećnih trenutaka bio je i Usamljeni Rendžer, film koji mi je još jednom pokazao da je gospodin Dep odavno prestao da bude išta osim materijalizovanog hajpa i vizuelne poslastice za fangirls (koje neću moliti da mi oproste ovog puta jer je svo kuđenje zaslužio), pri čemu mu još jedna saradnja sa gospodinom Verbinskim od Kariba uopšte ne pomaže. No, da bez mnogo razglabanje priđemo problemu i pitanju šta je to što čini ovaj film očajno osrednjim?

BOY A (2007)

REŽIJA: John Crowley

ULOGE: Andrew Garfield, Peter Mullan, Katie Lyons, Siobhan Finneran, Alfie Owen

Postoji li druga šansa? I pri tom ne mislim na program za naknadno osnovno obrazovanje odraslih, da se odmah razumemo. Može li neko, na primer, dobrano zabajbočiti zbog svog ilegalnog postupka, i, nakon robijanja, izaći kao nov, čist čovek, iz temelja izmenjen? Ili će u njemu i tada ostati ona kriminogena crta, učaurena i izdvojena, ali utamničena iza posve nesigurnih rešetaka njegove duše? Ako se može učiniti nešto da se karma podmiti i zavrti kormilo – šta je to, tačno? I ko, uopšte, donosi odluku o tome da li  je neko zaslužio šansu za novi početak?

LILIES OF THE FIELD (1963)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Ralph Nelson

ULOGE: Sidney Poitier, Lilia Skala, Stanley Adams, Dan Frazer, Ralph Nelson

Nakon što su kraj pedesetih i početak šezdesetih godina prošlog veka doneli sedmoj umetnosti određenu dozu liberalizacije, tamnoputi likovi u holivudskim filmovima su počeli igrati značajnije uloge no ranije. Ti projekti su i tada bili više „istraživačkog“ karaktera, pošto su, za promenu, prvi put pripadnici crne rase bili junaci, delajući neovisno od belaca, ali se u njima i dalje osećao težak, ustajao zadah poremećenog robovlasničkog poretka i rasne nejednakosti koja je dugo okivala Sjedinjene Države.

Netrpeljivost među rasama simbolično je opisana u filmu The Defiant Ones (1958), u kome jedan beli i jedan crni zatvorenik beže iz zatvora vezani lancima; primorani su na saradnju, ali im međusobni prezir odvlači pažnju i umanjuje šanse za konačno izbavljenje. A Patch of Blue (1965), zatim, donosi priču o slepoj belkinji koja se zaljubljuje u čoveka tamne puti, ne znajući hromatske pojedinosti osobe ka kojoj je uperena njena naklonost. A godina 1967. je donela čak dva kultna naslova obojena rasnom tematikom – Guess Who’s Coming to Dinner, o međurasnoj ljubavi i odjeku koji ona ima u jednoj beloj porodici, i In the Heat of the Night, koji nas uvodi u mračni svet kriminala jednog južnjačkog gradića. Znate li šta je zajedničko svim ovim filmovima, sem tog kontrasta koji mori naše društvo već vekovima? Dve reči: Sidni Poatje. 

ROPE (1948)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Alfred Hitchcock

ULOGE: James Stewart, John Dall, Farley Granger, Edith Evanson, Joan Chandler

U gradu Čikagu, ispred nosa šesnaest hiljada njegovih policajaca verovatno zauzetih jurnjavom za Džordžom, Nejtan Leopold i Ričard Loub, besposleni studenti-buržuji, kidnapovali su i ubili četrnaestogodišnjeg Roberta Frenksa krajem maja 1924. godine. Poneseni Ničeovom teorijom o natčoveku (koja je, sećate se, bila bliska srcu i umu jednog malicioznog molera iz nemačke istorije), sa željom da počine savršeni zločin kao njihovim jedinim motivom, dakle, čisto radi zato, odali su se tom nedelu, a otada se mnogo dela, što filmskih, što književnih, pobavilo njihovim sudbinama i sudbinom njihove žrtve. Konopac, pozorišni komad Patrika Hamiltona iz 1929. godine, prepakuje tu priču ubacivši nove trenutke, a veliki Alfred Hičkok predstavu prilagođava svom omiljenom mediju, i – krajnji ishod je danas pred nama.

THE APARTMENT (1960)

REŽIJA: Billy Wilder

ULOGE: Jack Lemmon, Shirley MacLaine, Fred MacMurray, Ray Walston, Jack Kruschen

Iako je Bili Vajlder do kraja pedesetih već stekao bogatu karijeru i postao pravi holivudski teškaš, leta Gospodnjeg 1960. našao se pre velikim izazovom: godina koja je ostala za njim donela je Some Like it Hot, veliki hit, podjednako osut pohvalama kritike i publike, i sada je trebalo održati taj nivo kvaliteta i zabave. Naravno, filmovi ovog režisera ne bi bili ono što jesu, da tadašnju javnost nisu temeljito istresali iz gaća i zgražavali puritance svoga vremena – pa tako obična, bezazlena tema nije dolazila u obzir. Rešivši da se vrati nedovršenom projektu začetom još četrdesetih, i okupivši oko sebe danas legendarnu ekipu, počinje rad na filmu The Apartment, koji je već više od pola veka (!) u vrhu svih prestižnijih filmskih top-lista.

MAN OF STEEL (2013)

PIŠE: Sycophant

REŽIJA: Zack Snyder

ULOGE:  Henry Cavill, Amy Adams, Michael Shannon, Diane Lane, Russel Crowe, Kevin Costner, Laurence Fishburne

            Supermen, posebno u kontekstu filma, će većinu ljudi večno asocirati na benigno lice tragično preminulog Kristofera Riva. Njegovi filmovi, iako corny, poseduju nevini idealizam koji je potreban za istinski superherojski film. Supermen Se Vratio, polovični[1] reboot Brajan Singera je, pak, bio suviše nedorečen i nesiguran. I užasno dosadan. Ali je, i pored toga, nesumnjivo bio o Supermenu. I baš to je (suštinski) problem Snajderovog ostvarenja – što nije film o superheroju, ne zaista.

BAD DAY AT BLACK ROCK (1955)

REŽIJA: John Sturges

ULOGE: Spencer Tracy, Robert Ryan, Walter Brennan, Lee Marvin, Anne Francis, Ernest Borgnine

Godina je 1945. Veliki Rat je, dakle, gotov – od kapitulacije Sila Osovine prošlo je već nekoliko meseci; pustarom američkog Zapada hukće jedan voz, klopara kroz kilometre peska, žbunja i bezdrvlja na svom putu za Los Anđeles. U jednom trenutku, nadomak slabo naseljenog prerijskog mestašceta Blek Rok, kompozicija usporava – i to je nešto što se onde dešava prvi put nakon četiri godine – silovita gvozdena zmija počinje malaksavati, i, kada se potpuno smiri, iz nje izlazi krupni, dobrodržeći čilager sa levom rukom kruto smeštenom u džepu sakoa.

SEXY BEAST (2000)

REŽIJA: Jonathan Glazer

ULOGE: Ray Winstone, Ben Kingsley, Amanda Redman, Ian McShane

Simpatični tupavko Triger, lik koga tumači Rodžer Lojd-Pak, u jednoj epizodi Mućki iznosi sledeći zaključak: „Gandi – snimio je jedan dobar film, a onda nestao bestraga.“ Iako je u pitanju šala, ima tu, zagrebemo li njegovu misao, i dosta istine: Krišna Pandit Bandži, poznatiji kao Ben Kingsli, jeste snimio na desetine filmova, komercijalnih i nezavisnih i žanrovski šarenih, podarivši svetu usput gomilu veoma jakih izvođenja (o nekima smo i mi pisali), ali je u široj javnosti mahom ostao upamćen po ulozi velikog indijskog vođe, pre svega, zato što je za nju bio nagrađen statuetom Akademije. Pa, ipak, ja ne vidim nijedan razlog da se i uloga koju igra u filmu Sexy Beast Džonatana Glejzera ne uvrsti među one koje padnu na pamet kada se pomene ime ovog vremešnog glumca.

THE LIFE AND DEATH OF PETER SELLERS (2004)

PIŠE: Darko Jovanov

REŽIJA: Stephen Hopkins

ULOGE: Geoffrey Rush, Miriam Margolyes, Emily Watson, Charlize Theron, John Lithgow, Stephen Fry

Među glumcima koji su me odvajkada fascinirali, najviše je, da se ne lažemo, bilo šašavaca, šenutih mamlaza, onih koji su utiskivali mnogo sebe u likove koje su glumili, ili onih što su, zbog uloga koje su tumačili, pomalo gubili sopstvenu ličnost. Zar nije to jezivo? Uzmimo primer Džeremija Breta, čoveka koji je – uz sve dužno poštovanje, gospodine Kamberbeč – prišao bliže savršenom otelovljenju slavnog književnog lika Artura Konana Dojla od ijednog drugog smrtnika. Ipak, cena je bila previsoka, jer je nakon nekoliko godina igranja Holmsa, taj lik u potpunosti naselio Bretovo telo i um – počeo je da sanja o njemu, da se poistovećuje sa njim i da kreira Šerlokove nove navike na osnovu detalja datih u Dojlovim romanima i pripovetkama. Bret je postao Holms, nije ga se mogao rešiti. Sličan je bio i genijalni Piter Selers, britanski glumac čijim se, uslovno rečeno, odraslim delom života bavi ovaj uvrnuti film režisera Stivena Hopkinsa, rađen po glumčevoj biografiji iz pera Rodžera Luisa, ali delimično i po Piterovim kućnim snimcima.

Wristcutters: A Love Story (2006)

Piše: Nenad J.

Režija i scenario: Goran Dukić
Uloge: Patrick Fugit, Shannyn Sossamon, Shea Whigham, Tom Waits

Dok sam razmišljao o tome šta ću napisati o ovom filmu, u glavi mi se neprestano vrtela rečenica koju je Bill Bailey na jednom svom nastupu iskoristio da opiše takoreći ljubavnu pesmu koju se spremao da izvede: "It encompasses all aspects of love; betrayal, hatred and depression". Ovaj film jeste ljubavna priča, iako vrlo iščašena, ali je isto tako i road trip movie, kao i priča o prijateljstvima koja nastaju pod jako čudnim okolnostima.